У овом чланку желим да се усредсредим на једну посебну ствар, на однос између човјековог духа и душе.
Људски дух долази директно од Бога и увијек је у директној релацији са Богом. Приликом стварања се открива однос у коме Бог покреће људски дух, људски дух покреће душу и душа онда управља тијелом.
Када Бог помирује човјека са собом, Његова намјера је да обнови првобитно стање у коме се поново повезује директно са човјековим духом, дух се поставља изнад душе, а душа изнад тијела. Ово објашњава Давидове ријечи у Псалму 103:1: „Благослови Господа душо моја“. Кроз вјеру се Давидов дух поново ујединио са Богом и чезнуо је да Га слави. Тако је његов дух подстакао душу да покрене гласовне органе на одговарајуће ријечи обожавања.
Докле год човјек пребива у покорности Богу, а његова душа пребива у покорности његовом духу, човјек функционише у хармонији са Богом и самим собом. Ако се човјек било када поново побуни против Бога, његова душа више није у покорности његовом духу и та унутрашња хармонија је прекинута. Ово значи да постоји стална тензија између духа и душе.
У 1. Коринћанима 15:44-46, Павле користи ову ријеч три пута да би нагласио разлику између нашег садашњег тијела које је природно (душевно) и нашег васкрслог тијела које ће да буде духовно. Душевно тијело је оно у коме дух дјелује кроз душу. Духовно тијело је оно у коме дух директно управља тијелом, и не мора да дјелује кроз душу.
То је тип тијела које ће вјерници имати након васкрсења. Више неће бити потребно да наш дух утиче на нашу душу, и да наложи нашем тијелу да прикладно реагује. Наше ће тијело директно реаговати на одлуку нашег духа. Бићемо као херувини у књизи пророка Језекиља: ићи ћемо право, без скретања, гдје год нас Дух води. Каква узвишена слобода!
Постоје три мјеста у Новом завјету где је разлика између духовног и душевног још јасније исказана. У 1. Коринћанима 2:14-15 Павле каже:
„А земаљски човјек не прима што је од Божјег Духа, јер је то за њега лудост, и не може да сазна, зато што о томе треба на духовни начин расуђивати. Духовни човјек пак расуђује о свему, а њега нико не просуђује.“
У разумијевању духовних ствари душа зависи од духа. Ако није у складу са духом, сфера духовне истине је затворена за њу. Веома је важно да приступамо истини са исправним ставом, када је наша душа подређена нашем духу и наш дух у јединству са Богом.
Да бисмо се заштитили морамо да развијамо духовно разликовање. Морамо да научимо како да разликујемо шта је духовно и шта је душевно. Постоји само један, довољно оштар инструмент који то може да разликује – Ријеч Божја.
(Дерек Принц)
