Даница Кораћ је рођена 03.04.1989. године у Бијелом Пољу, гдје је као лучоноша завршила основну и средњу школу. Економски факултет завршила је у Подгорици. Након завршеног приправничког стажа у банци, пут је одвео у свијет медија. Учествовала је у оснивању Магазина ,,Седмица“, гдје је један од уредника. После само годину дана писања, добила је награду за најбољег младог новинара у Црној Гори.
Ваш животни мото?
-Кроз живот ме прате ријечи професора Српског језика и књижевности, Наде Павићевић: ,,Који год посао да радите – будите најбољи. Ако си чистач улице – буди најбољи чистач улице!“
Шта сматрате својим највећим успјехом?
-Удружење новинара Црне Горе, први пут ове године, додијелило је награду ,,Најбољи млади новинар“, тако да је велики успјех што сам баш ја – први најбољи млади новинар у Црној Гори.
Шта бисте промијенили код себе?
-Вољела бих да сам ,,питомија“ у односу са људима.
Кад сте били најсрећнији у животу?
-Увијек ми је нешто фалило да будем ,,најсрећнија у животу“ док нисам схватила да то ,,нешто“ зависи само од мене.
Који таленат бисте вољели да посједујете?
–Не знам шта ћу ни са мојим талентима, а камоли да прижељкујем друге.
Чега се највише плашите?
-Не плашим се никога и ничега. Све што дође ја сам му наредна.
Шта Вас највише изнервира или наљути?
-Неправда. Мада, вјежбам да се не нервирам због ствари које не могу да промијеним.
Шта Вам смета код других људи?
-Не подносим полтроне и особе којима је гузица преча од образа.
Због чега се највише кајете?
-Раније сам се кајала због свега и свачега. Међутим, схватила сам да не вриједи, све је тако морало да буде.
Чега се најчешће сјетите из дјетињства?
-Миришљавих сличица, жуте лопте, мог првог бицикла са помоћним точкићима и безбрижне игре са мојом сестром од ујака, Маријом.
Неиспуњена жеља?
-Да смршам.
Три најљепша природна бисера у Црној Гори?
-Читава Црна Гора је природни бисер. Не постоји на свијету земља која на тако малом простору има толико природних љепота. Штета што не умијемо да цијенимо то, отуђили смо се од природе.
Омиљени писци и књиге?
-После много прочитаних књига тешко је издвојити омиљене. Волим да читам Мешу Селимовића (Тврђава), Ива Андрића (Проклета авлија, Госпођица), Халеда Хосеинија (Хиљаду чудесних сунаца), Радоја Домановића (Вођа, Данга), Џозефа Марфија (Моћ подсвијести)…
Омиљени филмови?
-Ријетко гледам филмове и уопште не памтим називе.
Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?
-Сваког дана ,,ископам“ омиљену пјесму.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?
-Дарка Пајовића, да му захвалим што нам је спасио државу.
Шта највише цијените код људи?
-Искреност и здрав смисао за хумор.
Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?
-Донко Ракочевић.
Најљепши мушкарац на свијету?
-Нисам га још срела.
Шта највише гледате на телевизији?
-Не гледам телевизију.
Која је ваша најдража успомена?
-Најдраже успомене носим из времена док сам студирала. Имала сам сјајно друштво.
Гдје бисте вољели да отпутујете?
-У земљу вила и вилењака – Исланд.
Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?
-Лутка моје мајке.
Шта мислите о друштвеним мрежама?
-Сјајна ствар ако се не упуштате у конверзацију са аветињама.
Шта за Вас подразумијева савршен дан?
-Дан проведен са драгим људима, уз много смијеха.
Ваш хоби?
-Правим машне, читам, шетам, купујем лијепе свеске и необичне кишобране.
Питање које најчешће постављате себи?
-На кога си овако паметна?
Порука за оне који ово читају?
-У добру се не узвиси, у злу се не понизи.
