Милица Томашевић је рођена 22. октобра 1993. године у Подгорици. Завршила је Гимназију „Слободан Шкеровић“, а тренутно је на специјалистичким студијама Факултета политичких наука, смјер Политикологија. Члан је Предсједништва подгоричког Клуба младих Нове српске демократије и секретар Извршног одбора. Активан је учесник протеста и перформанса у организацији Демократског фронта. За себе каже да је у души дијете, у вјечитој потрази за лијепим.
Ваш животни мото?
-Немам животни мото. Сваки нови дан носи другачију поруку.
Шта сматрате својим највећим успјехом?
-То што у епохи у којој живимо, чувам породичне вриједности пренијете од мојих родитеља. То се заправо боље може означити као родитељски успјех, а моја срећа је што сам одрасла у таквом окружењу и жеља да истрајем на тим вриједностима.
Шта бисте промијенили код себе?
-Идеалистички поглед на свијет и поимање да су сви људи у основи добри, иако такво размишљање истовремено посматрам и као позитивно. Потребно је знати рационално процијенити ситуацију.
Кад сте били најсрећнији у животу?
-Сваки нови моменат проведен са људима које волим представља „најсрећнији у животу“.
Који таленат бисте вољели да посједујете?
-Вољела бих да умијем да пјевам. Тада моји музички „перформанси“ више не би били толико болни за околину.
Чега се највише плашите?
-Мрака.
Шта Вас највише изнервира или наљути?
-Себичност, похлепа, неправда. И наравно, кад млађи брат не опере своје тањире послије јела.
Исток или Запад, и зашто?
-Запад. Због музике, филма, књижевности.
Због чега се највише кајете?
-Не кајем се због својих поступака. Све док начињене грешке користимо као опомену за нека будућа искуства, на добром смо путу.
Чега се најчешће сјетите из дјетињства?
-Прављења играчака од штипавица за веш, камповања испод шатора у дневној соби и бабиних крофни, са чијим се посљедицама и даље борим.
Која историјска личност Вас посебно импресионира?
-Жан-Жак Русо, француски филозоф и политички теоретичар, чије се учење базира на тврдњи да су људи по природи добри, али да их друштво квари, због чега се залагао за успостављање друштва у ком ће људи моћи да сачувају своја природна права на слободу, равноправност и једнакост, у коме се права не преносе, већ је сам народ носилац суверенитета који је недјељив и неотуђив.
Три најљепша природна бисера у Црној Гори?
-Наша земља је мала али богата разноврсним природним љепотама, од пјешчаних плажа и мора, до планина које при самом погледу на њих остављају без даха и испуњавају нас поносом што их можемо назвати својим. Издвојила бих Аду Бојану, Скадарско језеро и наравно, моје Бјелопавлиће.
Три најзначајније личности из историје Црне Горе?
-Петар II Петровић Његош, Јанко Вукотић, Стефан Немања.
Омиљени писци и књиге?
-Харпер Ли „Убити птицу ругалицу“, Џорџ Орвел „Животињска фарма“, Бранко Миљковић „Узалуд је будим“… Дијете у мени сугерише да на ову листу обавезно додам и „Хари Потера“ – Џ.К.Роулинг.
Омиљени филмови?
-Трилогија „Господара прстенова“, „Чудесна судбина Амелије Пулен“, „Пијаниста“, „Inside-out“.
Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?
-Pink Floyd – Hey you, Stray Dogg — She said, Norah Jones – Come away with me…кад је музика у питању, термин „омиљени“ обухвата читаве дискографије, па ћу се овдје зауставити да вам не преоптеретим сервер.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?
-Розу Паркс, мајку модерног Покрета за људска права. Она је афроамеричка активисткиња која је покренула један од највећих масовних покрета против расне сегрегације у свијету, када је одбила захтјев возача аутобуса да уступи своје мјесто бијелом путнику. Примјер који нам показује да мирење са тренутним стањем и повијање главе није опција, већ је наша обавеза да исказивањем става и борбом себи створимо боље мјесто за живот.
Шта највише цијените код људи?
-Природност и искоришћавање правог момента за квалитетну саркастичну опаску.
Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?
-Мој отац, човјек који је читав живот посветио породици и напорима да својој дјеци пружи најбољу шансу за напредак.
Најљепши мушкарац на свијету?
-Онај којег волим.
Шта највише гледате на телевизији?
-Углавном су то емисије информативног карактера, понекад ухватим и неки документарац. Не проводим много времена активно пратећи понуђене садржаје.
Која је Ваша најдража успомена?
-31.јул 2015.године, први пут кад сам видјела звијезду падалицу.
Гдје бисте вољели да отпутујете?
-Завртјела бих глобус и отишла на прво мјесто на које ми се зауставио прст.
Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?
-Књига мог ђеда посвећена нашој породици, „Кућа од пјесама“.
Шта мислите о друштвеним мрежама?
-Уколико се успостави равнотежа између виртуелног и стварног живота, друштвене мреже представљају корисно средство информисања и комуникације. Рецепт је у умјерености.
Шта за Вас подразумијева савршен дан?
-Сунце, кафу, осмијех и загрљај.
Ваш хоби?
-Свирање бубњева, нешто што сам у последње вријеме неоправдано запоставила, мада планирам ускоро величанствени повратак, на опште одушевљење комшија.
Питање које најчешће постављате себи?
-У последње вријеме се углавном питам једно: „Како положити све ове испите?“
