Српска православна црква данас обележава дан посвећен св. Данилу Столпнику. Овај светац био је аскета који је у раном хришћанству обитавао на стубу (столп на старословенском), на којем је живео и молио се без обзира на временске прилике.
Данило је рођен 409. године на реци Еуфрат, а преминуо 11. децембра 493. године. Живео је и молио се на стубу читавих 30 година. Родио се у хришћанској породици оца Илије и мајке Марте.
У 12-ој години кришом је побегао у манастир, али нису желели да га приме јер је био премлад. Међутим, Данило беше толико упоран да су морали да попусте. Млади калуђер није крио жељу да упозна двадесет година старијег Симеона Столпника, што му се и остварило. Та посета оставила је велики утисак на њега, тако снажан да се и сам 460. године попео на стуб и тако симболично постао Симеонов наследник.
Убрзо је стекао углед у народу и направљен му је већи стуб. Веровало се у његове исцелитељске и пророчанске моћи. Од свих страна стицаше се народ под столп његов тражећи од светитеља Божјег помоћ и савет. Цареви и патријарси долазили су к њему као и прости људи. Цар Лав Велики доводио је своје госте из других држава, кнежеве и великаше, и показивао им светог Данила на столпу говорећи им: „Ево чуда у моме царству!“
Данило није био једини столпник у историји хришћанске цркве. Било их је на десетине, па и неколико жена. Први столпник је био Симеон Столпник, који се попео на ступ у Сирији 423. и није са њега силазио до своје смрти 37 година касније.
Колевком столпника се сматра византијска провинција Сирија, јер се управо ту највише неговао овакав вид подвига. На местима где су обитавали, цветали су трговина, занатство и гостионичарство, јер их је велики број људи посећивао. Циљ њиховог подвига био је одвајање од материјалног, грешног света.
Ликовне представе столпника сачуване су у многобројним византијским црквама, као и у српским црквама и манастирима као што су Дечани, Богородична црква у Студеници, Манасија и Грачаница
