Радомир Павићевић звани Гроф, бивши високи припадник Војно-обавештајне службе Југославије, открива да је Стане Доланц био човјек који је радио за стране службе и продавао им безбједносне информације. Он наводи да је Доланц хтио да силује југословенску мисицу и да је показивао изузетно непоштовање према Титу, док је веома цијенио Аркана као свог оперативца
Наша служба је била једна од најјачих у свијету све док није дошао Стане Доланц. Он је почео да продаје информације и наше људе страним службама. Ни генерал Јово Капичић, човјек који је једини смио да каже нешто Титу, није могао очима да га види.
Ми смо донијели доказе да Доланц ради за западне службе, које су га врбовале већ пола године после његовог доласка. Тито је већ тад остарио и оболио. Колико Доланц није поштовао Тита и шта му је радио показује примјер када је Тито држао састанак, а испред врата су биле његове пудлице. Ту су стајали и пандури које је Доланц поставио и који су зачикивали псе који су стално лајали, а Тито није могао да држи састанак него је све вријеме покушавао да умири псе који су лајали. Сутрадан су све домаће и стране новине објавиле наслов: Тито прича, а пси лају.
Доланц је нашу мисицу, која је била у Јапану, покушао да силује. Он је радио са Геншером, који је добио вилу у Хрватској. Прво су га врбовали Њемци, па Енглези и Американци и утицали на распад државе. То је био Доланцов задатак.
Многи извјештаји страних обавештајних служби из 70-тих година 20. вијека бавили су се анализом судбине Југославије после Тита. У три извјештаја које је радила ЦИА, као могући Титовов наследник види се Стане Доланц, тада секретар Извршног комитета ЦК СКЈ, који, сматрали су Американци, „иако је Словенац, није етнички неприхватљив осталим народима“.
Зашто је баш Доланц, по много чему контроверзан и неомиљен комунистички функционер, био фаворит ЦИА?
Као пуковник Контра-обавештајне службе (КОС), Доланц је ЈНА напустио 1960, након чега почиње његов успон у партијској хијерархији. Када је 1968, као предсједник Универзитетског комитета Љубљане, успио да спријечи студентски бунт у Словенији, упркос изразитим несимпатијама које је према њему гајила Јованка Броз, постаје особа од особитог Титовог поверења.
На мјесту секретара Извршног бироа Председништва ЦК СКЈ био је чак девет година (1970-79), многи су га сматрали другим човеком СФРЈ, а због улоге у обрачуну с Маспоком и српским либералима, звали су га титова „машина за обрачун с национализмима“.
Као сива еминенција полиције и Удбе, могима је у сјећању остао као симбол репресије, човјек који је прогањао интелектуалце и дисиденте, између осталих и Војислава Шешеља, наручивао убиства југословенске политичке емиграције у иностранству.
Доланц је почео да убацује у службу криминалце попут Аркана. Говорио је да му више вриједи један Аркан него цијела служба. Слао их је чак са плавим књижицама вани.
Ја сам лично Аркана дочекао у Салцбургу, али не на ријеч Доланца већ на ријеч генерала Јове Капичића који ме је замолио да га примим. Аркан је био код мене два дана и онда сам га пребацио на црно преко границе у Њемачку и тамо су га сачекали Власто Петровић и Боро Новаковић, звани Боро Пас, који се иначе бавио коцком, он је иначе из околине Зрењанина. И они су га одвезли за Шведску. Аркан је онда дјеловао по Шведској, долазио је опет у Немачку, у Минхен. Аркан је после опет долазио код мене и ту је био сигуран. Било је ту добрих момака које је ДБ слала, али ја сам их избјегавао, јер ја нисам био оперативац него обавештајац. Само сам на вези држао Аркана и Ћенту јер сам у њих имао великог повјерења.
Арканов отац, пуковник Вељко Ражнатовић био је најбољи пријатељ генерала Јове Капичића који је хтео да склони Аркана из Београда како не би правио глупости и да га пребаци код нашег човјека Власте Петровића у Шведску гдје би могао бити користан за службу. Власта, отац Бојана Петровића, волио је Аркана као сина.
Аркан је био оперативац. Мене и Јова Капичића је изузетно поштовао. Ја сам волио да их боцкам. Јова се декларисао као Црногорац, а Аркан као Србин. Ја сам такође Србин из старог племена Бјелопавлића. Ми смо сви имали лажне пасоше са којима смо путовали, имали смо по неколико различитих пасоша.
Међу многим тајнама које је Доланц однео у гроб, налазе се и одговори на оптужбе Јоване Броз да је током рата био члан Хитлерјугенда, а касније њемачки шпијун, као и да је био у тијесним оперативним и политичким везама с тајним мрежама НАТО, такозваним Гладио системом.
(извор: Балкан-инфо)
