скидање прашине

Док се Жарко Лаушевић не каје, Радослав Вучинић је спасио душу!

17434
Радослав Вучинић и његова супруга Илинка, са фотографијом убијеног сина јединца Радована

У свакој људској заједници постоје сурови и побожни. Први убијају ако их неко мрко-попреко погледа, дочим други брину да се сачува душа. Радослав Вучинић је изгубио све што је имао у животу – сина јединца којег му је хладнокрвно убио (не)славни глумац Жарко Лаушевић – али је спасио душу! Ево како:

„Нека свако прича и пише према својој савести и свом знању, мада не могу да схватим да је неким људима важнија нечија каријера, него истина о угашеном животу. Једном приликом је моја супруга нешто промрмљала у судници – било ми је веома криво због тога. mi јесмо изгубили све у животу, за нас у животу више не постоји утеха, али ми морамо ово мало земаљског живота часно проживети, да не кажемо или да не направимо нешто због чега људима не би могли погледати у очи.

На крвну освету и убијања и не помишљам, јер ја нијесам убица, моје срце није такво, у њему нема места за мржњу. Мени је жао чак и убице, а посебно убичиних родитеља, који ни криви ни дужни и сами испаштају.

Нама сина не може вратити никаква пресуда, никаква крвна освета, али битна нам је истина о убиству нашег сина. Могли су слободно да помилују убицу, не би нам било криво, али што су га прогласили готово невиним, е то нас је тешко погодило.

Људи који упрљају руке, требало би да размисле шта је са њиховом савешћу и душом. Ми смо своју душу спасили, и остављамо их на миру, али постоји неко ко је јачи од свих нас.

Бог нам је дао живот, и он нам га једино може и узети „.

(из исповијести Радослава Вучинића уреднику ревије Исток, априла 1996. године)