Као отац осморо деце и као бивши верски поглавар, како коментаришете изјаву патријарха српског Иринеја, да су Српкиње дужне да рађају?
-Оно што има негативни призвук, што је упутио поруку само Српкињама и то онда поприма димензију националистичког програма. То укида или ограничава нашу могућност да то посматрамо као један духовно-цивилизацијски став.
Ту поруку је требало упутити свим женама, онда би се то сматрало као један духовни став, позива на рађање. Не мислим да патријарх мисли на административну и правну обавезу жене да рађа, већ се ради о једној цивилизацијској обавези мајчинства, што је сигурно вредност.
У том случају бих подржао патријарха, али и он и сви ми морамо водити рачуна да цивилизацијске, духовне, велике етичке поруке не шаљемо само једној заједници, јер тиме оне губе на значају.
Као неко ко долази из Рашке области, односно Санџака, како видите посету председника Вучића и Ердогана Новом Пазару?
-То је била једна веома важна посета. Међутим, оно што је битно да те важне посете, реално јесу битне као дневно-политички догађај, али та дневна рефлексија нема битну улогу уколико се то не претвори у стварну корист онога што су биле теме те посете. То значи инфраструктура, то значи ауто-пут Београд – Јадран, који прелази преко Пештера, то значи ауто-пут Београд – Нови Пазар – Сарајево, то значи аеродром у Санџаку, то значи пруга према Новом Пазару, то значи гасовод.
Странка коју представљам и ја, мерићемо ту посету, само према тим резултатима. Желим да будем оптимиста, иако немам превише разлога за то, јер смо имали сличну посету 2010. године, до душе тада у комибнацији Ердоган – Тадић, када је најављена изградња локалних и регионалних путева. Седам година је прошло, то се није десило. Тако да то ме искуство учи, да не могу бити превише оптимиста.
Подржао сам посету, позвао људе, подржаваћу сваки корак који иде у том смеру, али не можемо живети од емоција, симбола, застава, аплауза, морамо мерити политичке ефекте искључиво стварним резултатима.
Како коментаришете реакцију јавности на изјаву Бакира Изетбеговића, да је његов отац оставио Босну и Херцеговину у аманет Ердогану?
То треба посматрати као и све изјаве које имају популистичку тежини и дневно-политичку рефлексију. Мислим да се те изјаве не требају посматрати кроз озбиљну политичку анализу, и оне не могу имати стварне политичке импликације.
Многи политичари имају сличне изјаве, са намером да импресионирају и своју циљну групу и пошаљу неконвенционалну поруку. Чак и ако се то десило, то пре свега има неку патетичку димензију поруке тражење неке подршке и ништа више. Не може се земља остављати никоме у аманет, ко није из те земље. Земља се оставља у аманет грађанима те земље и политичарима који бирају грађани те земље. Све остало може бити отежавајући или олакшавајући фактор.
(Telegraf)
