Други свјетски рат прекинуо је вјерски живот овог села крај Бијелог Поља након што су четници запалили џамију, а муслиманска милиција – цркву. Неколико година касније, ова два симбола преточена су у један. Наиме, комунисти су 1949. године, од материјала који је остао иза спаљене цркве и џамије, саградили ,,мјесну канцеларију“…
Пише: Даница Кораћ
У долини Лима, у бјелопољској општини, налази се село Ивање које одише богатом историјом. Некад сједиште бегова, данас сједиште поштених људи које краси толеранција и добри међуљудски односи.
Када је Мехмед Ћор-паша, по султановом налогу, наслиједио Хајдар-пашу, наредио је да се у центру Ивања сагради џамија. Цркве није било, па су православни становници били принуђени да иду у оближње село на причест.
Врло често се догађало да су мјештани тог села малтретирали Ивањце, па је бег одлучио да им поклони цркву која је саграђена недалеко од џамије. Остале су запамћене бегове ријечи: ,,Ево вам, па се крстите и клањајте по вољи“.
Други свјетски рат прекинуо је вјерски живот овог села. Након што су четници запалили џамију, а муслиманска милиција – цркву, Ивање је остало без своја два вјерска симбола. Неколико година касније, ова два симбола преточена су у један.
Наиме, комунисти су 1949. године, од материјала који је остао иза спаљене цркве и џамије у Ивању, као и од цркве Светог Јована из Црнче која датира из 13. вијека, саградили објекат који је био намијењен за одржавање састанака ,,сељачке задруге“ и комунистичких ,,конференција“.
Тај објекат или ,,мјесна канцеларија“, неколико година касније добио је и другу намјену. Постао је продавница коју је убрзо закупила ,,Бјеласица“.
Док је радио прехрамбени комбинат ,,Бјеласица“, радила је и продавница у Ивању. Угасише ,,Бјеласицу“, испразнише и продавницу, а запуштени објекат настави, својим саставом и изгледом, да свједочи о историји овој села.
Више од пола вијека касније, Ивањци схватише да их је комунизам одвојио од Бога, па прионуше да обнове цркву, а неколико година касније и џамију. Данас, као некад, на истом мјесту налази се црква Успења пресвете Богородице и Мехмед Ћор-пашина џамија.
Све је опет као некад. Оно што се у међувремену дешавало, ваљда је довољан наук да се никад не понови безумље из и после Другог свјетског рата. Ако је историја учитељица живота, онда је ово једна од њених поучнијих лекција.
