Италијански медији јављају да је „Шеф над шефовима мафије“ Салваторе Тото Рина преминуо у 87. години током служења више доживотних казни затвора.
Салваторе Тото Рина, озлоглашени „кум“ сицилијанске мафије, умро је од рака, преносе италијански медији. Он је био у медицински изазваној коми, а његова породица је добила специјалну дозволу да га посјети у затворској болници у Парми.
Његов најстарији син, Ђовани, налази се у затвору пошто је осуђен на доживотну робију.
Рина је био познат по лукавости и суровости и вјерује се да је наложио више од 150 убистава. Он стоји иза серије мафијашких бомбашких напада у Риму, Милану и Фиренци 1993. године, у којима је убијено 10 људи. Годину раније, двојица судија који су се борили против мафије – Ђовани Фалконе и Паоло Борселини – убијени су у Риновом „рату против државе“.
Бивши „бос над босовима“ ухапшен је 1993. у кући Виа Бернини у Палерму, која је служила као његово скровиште пошто је нешто више од две деценије гвозденом песницом предводио сицилијанску „Коза Ностру“.
Верује се да је Тото Рина наложио више од 150 убистава. Због свирепости добио надимак „Звијер“, а осуђен је у Парми на доживотну робију због десетине убистава, укључујући и организовање атентата 1992. на судије Ђованија Фалконеа и Паола Борселина, који су се борили против мафије.
Због рака бубрега, неуролошких и кардиолошких проблема, његови адвокати су се обратили суду и затражили смањење казне или кућни притвор. Суд у Болоњи је прошле године то одбио да разматра, истакавши да мафијашки бос и даље представља „значајну пријетњу“, да се никада није одвојио од Коза Ностре и да постоји опасност да поново начини неко кривично дјело. Апелациони суд је, у јуну ове године, прихватио да се затјев размотри и наложио суду у Болоњи да то учини.
Рина је рођен и одрастао у сиромаштву у Корлеонеу. Остао је без оца и брата веома млад, и постао глава породице. Придружио се локалној мафији са 19 година и почео да убија у њихово име. Први пут је био у затвору због убиства човјека током свађе.
Почео је да се пење мафијашком љествицом након што је учествовао у убиству тадашњег боса Корлеонеза по наређењу Лусијана Леђиа, који је потом преузео мафијашку породицу. Почетком ’60. Леђио и Рина који је са сарадницима радио на истребљењу десетине Навариних сарадника, морали су да се крију од полиције. Ухапшени 1969. године, али су ослобођени захваљујући застрашивању поротника и свједока. Рина је потом поново оптужен за друга у убиства и провео је 23 године у бјекству.
Хапшењем Леђија 1974. због убиства Навара Рина је постао шеф мафије. Седамдесетих година Сицилија је постала веома важна локација за међународну трговину хероином, а профити су били огромни због чега је Рина хтео да „дисквалификује“ остале мафијашке породице. Током касних ’70. Рина је организовао велики број убистава високо рангираних званичника попут судија, тужилаца, чланова полиције и карабинера. Мотив иза ових убистава није било само застрашивање државе, већ и смјештање другим мафијашким породицама и ривалима корлеанске мафије. „Кумови“ мафије често су били веома блиски за званичницима, насупрот Рину и његовим сарадницима који су године провели у бјекству и које су веома ријетко виђали чак и други мафијаши. Због тога када би неко од званичника био убијен, а поготово што су се убиства догађала на територијама ривалских мафија, полиција би посумљала и истраживала управо те мафије, а не Рина и његову породицу.
Главни супарници Ринове мафије били су Стефано Бонтаде, Салваторе Инецерило и Тано Бадаламенти, босови различитих породица мафије из Палерма. Између 1981. и 1983. убијени су и Ботанде и Инцерило заједно са великим бројем сарадника, чланова мафије и крвних сродника. Рина и његови савезници у том периоду убили су око 1.000 људи и у потпуности избрисали своје ривале, захваљујући чему су Корлеонези дошли на чело мафије и постали најмоћнији мафијашки клан.
Крајем ’80. Рина је побио велики број сарадника укључујући и боса Вићенца Пућиа и његова два брата, јер су наводно планирали да скину Рина са трона.
Рина је надимак „мафијашки бос“ добио захваљујући промјене става јавности о организованом криминалу. Јер, традиционално, Сицилијанци нису признавали постојање мафије као кохерентне и организоване групе, што је било супротно вјеровању других Италијана да је, заправо, ријеч о „нападим са Сјевера“.
Прије Рина, сицилијанска мафија дјеловала је из Палерма, одакле су контролисали велики број гласова захваљујући чему су успоставили јаке везе са локланим политичарима.
С обзиром на то да су његови претходници задржали низак профил који је проузроковао да неки у сповођењу закона доведе у питање постојање мафије, Рина је наредио убиство судија, полицијаца и тужилаца у покушају да застраши власти. Пио Ла Торе, секретар италијанске комунистичке партије на Сицилији, увео је закон о спречавању мафијашких завјера и конфискације имовине мафије, али је у парламенту остао тек двије године.
Ла Торе је убијен 30. априла 1982. године. У мају 1982. италијанска влада упутила је Карла Алберта Дела Кијеза, генерала италијанског Карабињера, на Сицилију, са наређењем за сламање мафије. Међутим, недуго након доласка, 3. септембра 1982. године, у центру града је убијен са супругом и његовим возачем.
Из великих ратова мафије изашао је као побједник, јер су велики босови били похапшени и осуђени. Тада он склапа највеће послове са дрогом. Убрзо се пење до позиције првог човјека мафије. Тада почиње велика антикампања уперена против њега. Као највећи борци против мафије истичу се Ђовани Фалконе и Паоло Борселино, за чије атентате је и оптужен.
У јануару 1993. године, полиција је успјела да лоцира Рину како уз пратњу свог возача излази из своје куће у Палерму. Специјалне снаге су га ухапсиле када се ауто зауставио на семафору. У почетку је порицао да је он вођа мафије, али је суд то успио да докаже. Осуђен је на максималну казну. Наслиједио га је Бернардо Провенцано, који је ухапшен 2006. године, после четрдесет и три године скривања. Његови синови такође су постали чланови мафије, а вјерује се да је он и из затвора повлачио неке мафијашке потезе.
Извор: Недељник
