Пише: Стеван Гајевић
Када је у питању креирање спољне политике Црне Горе пред нама се поставља одређена дилема, која се укратко може дефинисати према следећем: имати или немати властиту спољну политику?
Наравно, читаоци ће рећи да ми имамо спољну политику, али да она није можда најбоље вођена. Ипак, ако пажљиво анализирамо спољну политику Црне Горе, можемо практично да видимо да спољне политике нема, и да се она састоји од слијепог праћења бриселских смјерница, без било каквог сопственог планирања и одређивања стратегија, или дефинисања сопствених смјерница.
Колико год су унутрашња економска и друге политике важне, без спољне политике не можемо имати адекватну политику раста и развоја.
Да парадокс буде већи, Црна Гора нема ни сопствену одбрамбену политику, већ је суштински заступа НАТО, али ни монетарну (!), па према томе можемо рећи да као држава не посједујемо ни један стуб суверенитета.
Спољна политика је неопходна да би се разумјели актуелни глобални процеси, те реаговало на слабости и шансе таквих међународних односа.
За курс који је зацртао ДПС прије скоро 10 година – да нам је стратешки партнер у приступању ЕУ, Република Хрватска, можемо рећи да има одређене мањкавости, које прије свега леже у специфичним односима са нашим сусједом са којим имамо најмање два неријешена питања, да не кажемо проблема.
Уколико би евентуално кориговали ову аксиому спољне политике свих Влада ЦГ у последњих 10 година па и више, и за ментора покушали да одаберемо на примјер Италију као традиционалну пријатељску земљу са којом немамо никаквих спорења, можда би процесс приступања био ефикаснији.
Наравно, Србију и њену политику свакако треба схватити као најближу и пријатељску, те никако не треба према њој заузимати било какве непријатељске ставове што је толико пута урађено у периоду од референдум па наовамо.
Србија има значајан спољнополитички потенцијал и широку мрежу пријатеља ван ЕУ, која нам може бити од помоћи.
Свакако, било би добро да се у спољној политици ослањамо више на традиционалне сусједе: Грчку, Бугарску и Мађарску. Са њима традиционално имамо квалитетне односе још из времена СФРЈ, а те земље пружају и значајне привредне могућности.
