скидање прашине

Највећег антихриста Руси држе као свеца!

2942

Лењин је непревазиђен као теоретичар и практичар борбе против Бога! Он је у Русији покренуо најмасовније и најкрвавије религиозне прогоне у историји, истребљујући вјернике и намећући режим државног безбожја. Зато просто невјероватно звучи чињеница да његова тијело и данас заузима почасно мјесто на Црвеном тргу!

Пише: Љубиша Морачанин

У вријеме када је Марксова чувена реченица „религија је опијум за масе“ била лудо популарна, у Совјетском савезу је једном мјесечно (од 1922, до 1941. године) излазио магазин који је то требао потврдити. ‘Безбожник’ је био сатирични магазин који је пропагирао ‘једнаке шансе за све’ и остале вриједности комунизма, али се већим дијелом бавио исмијавањем религије и свештенства. У ‘Безбожнику’ нико није био поштеђен, ни Исус Христос, ни апостоли, ни руски свештеници. Илустрације тог часописа имаћете прилику да видите у оквиру овог текста.

Виктор Аксјочиц, руски хришћански филозоф, у књизи „Лењин – праслика Антихриста“, указује на Лењинов безбожнички занос, с циљем да се хришћанска вјера заувијек уништи: “Лењин је непревазиђен као теоретичар и практичар борбе против Бога!“

Религиозна област била је предмет нарочите Лењинове пажње: “Попове треба хапсити као контрареволуционаре и саботере, стрељајући их немилосрдно и свуда. И што више“ (1. мај 1919. године, Ђержинском).

Поводом празновања Светог Николе, 25. децембра 1919. године Лењин истиче: „Глупаво је мирити се с Никољданом, треба покренути чекисте да стрељају све који нису дошли на посао због Никољдана.“

У писму Молотову 19. марта 1922, насловљеном на све чланове Политбироа, Лењин категорички захтева: „Треба најодлучније и најсуровије задати ударац црностотинашком свештенству и то тако да ударац не забораве у току неколико наредних деценија… Што више реакционарне буржоазије и реакционарног свештенства тим поводом стрељамо, тим боље. Треба сада научити памети ту господу тако да у току неколико наредних деценија не смеју ни да помисле на неки отпор“.

Исход овога је био да је Лењин у Русији покренуо најмасовније и најкрвавије религиозне прогоне у историји, истребљујући вјернике и намећући режим државног безбожја. Гнусно псовање религије и Цркве кад год је то могуће, као и људождерски занос у борби против свештенства и вјерника говори о томе да је Лењин био опседнут манијом богомрзачког титанизма.

Када је умро, почетком 1924, бољшевици су осјетили да је нестао „мозак“ револуције, и похитали да увјеравају народ како је „Лењин живео, живи и живеће“. Комунистички функционер Красин одмах је предложио да Лењиново тело балсамују и да направе величанствену гробницу „која ће по своме значењу за човечанство превазићи Меку и Јерусалим“.

Исте године, Правда је писала: „Гробница Владимира Иљича биће извор енергије и јунаштва, извор неисцрпне бодрости за раднике читавог света у борби за остварење Иљичевих завета“.

Зиновјев је покојника називао „пророком“ , а Стаљин говорио да ће му КП организовати „поклоничка путовања“. Атеисти у односу на хришћанског Бога, комунисти су се показали као вјерници неког другог култа. Да видимо каквог.

Што се Лењиновог маузолеја тиче, порекло му је још очитије повезано са изворима култа коме су врховни бољшевици припадали. Његов пројектант, архитекта Шчусев, за основу споменика узео је тзв. „Пергамски олтар“ који су пронашли њемачки археолози и који се од 1944. налазио у Берлину, а затим, кад су Совјети окупирали Берлин, нестао. Шчусеву је информације и прве нацрте предао угледни археолог Фредерик Поулсен…

Шта је, у ствари, „Пергамски олтар“?

Пергам је био један од древних и великих малоазијских градова у коме су, почетком наше ере, постојале многе верске секте. Једна од њих састојала се од следбеника ђавола, на шта указују и речи које Господ Исус Христос у Откривењу Јовановом упућује пергамској црквеној заједници, у то време подвргнутој суровим прогонима од стране незнабожаца: „Знам дјела твоја, и гдје обитаваш, тамо гдје је ПРИЈЕСТО САТАНИН; и држиш Име Моје, и ниси се одрекао вјере моје ни у оне дане у које је Антипа, вјерни свједок Мој, убијен код вас, гдје сатана борави“ (Отк. 2, 13).

Пергамски олтар је управо то – престо сатанин!

-Лењин је први у историји створио масовну револуционарну партију саздану на суровој дисциплини и крви. Нико пре Лењина није тако цинично и сурово дограбио власт, рушећи на свом путу све принципе и све светиње.

-Успео је да земљу гурне у непојамно суров и крвав грађански рат, који је однео 15.000.000 људских живота. Да би револуција однијела потпуну победу, Лењин је први разрадио теорију и у праксу спровео систем тоталног државног терора.

-Лењин је увео концлогоре (1920. их је било око деведесет) и редовно масовно стрељање талаца, то јест истребљење великог броја људи који ни за шта нису били криви, чак ни из перспективе „револуционарних закона“. Лењин је први у историји иницирао масовну глад ради обрачуна с непокорним становништвом своје земље: страшна глад 1921–1922, однела је око пет милиона људи!

-Нико осим Лењина није толико користио међународни олош ради обрачуна с унутрашњим непријатељем. Од заробљених војника Аустро–Угарске, Њемачке. Чешке, Турске, литванских стрелаца, кинеских добровољаца, револуционара – интернационалиста саздао је ударне, заштитне, казнене јединице.

-Лењин је први у историји употребио хемијско оружје ради истребљења сопствених грађана.

-По наређењу Лењина, без истраге су побијени сви чланови царске породице, укључујући и дјецу, као и многи њихови рођаци и слуге (више од четрдесет људи). Крвави обрачун с главом државе и његовом породицом био је без преседана у новој и најновијој историји: Француска револуција је убила краља, али после тога ниједан узурпатор и диктатор није смео да учини било шта слично.

-Као предсједник владе, Лењин је стално тражио појачање репресалија: „Увести масовни терор, стријељати и протерати стотине проститутки које заводе војнике, бивше официре, итд. Ни минута чекања… Стрељати завјеренике и колебљивце, никог не испитујући и не допуштајући идиотско одуговлачење… Под маском ‘зеленог кадра’ (после ћемо на њих то и свалити) вјешати чиновнике, богаташе, попове, кулаке, племство… Обавезно обесити, да народ види, не мање од сто познатих кулака, богаташа, крвопија. Објавити њихова имена…“ (наредба упућена у Пензу).

И поред свих ових монструозних злочина и најпогрднијег исмијавања православних светиња, његово тијело заузима централно мјесто на Црвеном тргу у Москви, уз почасне страже; из државног буџета сваке године одлази више милиона долара да би им Лењин изгледао што љепши. На шта то личи сем на – сатанизам!