светитељи

Најзначајнији ходочасник у историји хришћанства!

1327

Царица Јелена или Света Јелена (рођена око 249. године, умрла око 329.),  била је мајка римског цара Константина I Великог. Јелена је у Јерусалиму пронашла једну од највећих хришћанских реликвија – Часни крст, као и дрвену плочу с натписом „Исус Назарећанин, цар јудејски“ и оригиналне клинове. Подигла је три најзначајније хришћанске цркве у Јерусалиму.

Била је ћерка Констанција Хлора, гардисте цара Аурелијана. Родила је Константина 27. фебруара 271. или 273. у Наису (данашњем Нишу), граду у Констанцијевом родном крају.

Након Констанцијеве смрти 25. јула 306. године, римска војска је у британском граду Јорку прогласила његовог сина Константина за цара. Пошто је Константин заузео Италију 312. године, населила се у Риму.

После победе над Максенцијем, Константин се и дефинитивно окренуо хришћанској вјери и превео је читаву своју породицу, укључујући и мајку, у хришћанство. Цар је својој мајци поклонио пространи посјед на самом југоистоку Вјечног града, на подручју познатом као Латеран. На Јеленином имању подигнута је можда и најстарија црква у Риму посвећена мученицима из Диоклецијановог периода, св. Марцелину и Петру.

Као једини владар Царства од 324, Константин је почео да промовише своју породицу као важне личности новог поретка. Најчешћа серија новца са Јелениним ликом приказује је помало идеализовано на обверсу новца са дијадемом, ознаком царске власти, уз натпис FL HELENA AUGUSTA. На полеђини новца приказана је женска фигура уз натпис SECURITAS REIPUBLICA (Сигурност државе).

Убрзо након прославе Константинове десетогодишњице владавине, Јелена се упутила на ходочашће у Свету земљу. По митрополиту Палестине, циљ њеног пута био је да обиђе света места и искаже своје хришћанско човекољубље. Јелена је, у циљу популаризације хришћанских вредности, поделила дарове сиротињи, болеснима и сирочади. Поред тога, обишла је и Свету земљу и цркву Христовог рођења у Витлејему и Христовог гроба у Јерусалиму које је њен син почео да гради. Изградњом цркава и других споменика који су подсјећали на најранију хришћанску историју римска провинција, Палестина је почела да добија обрисе хришћанске Свете земље.

Јелена, седамдесетогодишња царица, на чијим су кованицама приказани њено оштро лице, уплетена коса и дијадема, стигла је у Елију „с младалачком енергијом“ и издашним буџетом, како би постала најзначајнији градитељ Јерусалима и чудесно усојешан археолог.

Константин је знао да мјесто Исусовог распећа и његов гроб леже испод Хадријановог храма. Наредио је епископу Макарију да прочисти то мјесто, да сруши пагански храм, ископа првобитну гробницу и да на том мјесту подигне  базилику „најљепшу на свијету“ с „најљепшом конструкцијом, стубовима и мермером, најплеменитију и најкориснију, украшену златом“.

Јелена је била одлучича да нађе првобитну гробницу. Требало је порушити пагански храм, подићи подне камене плоче, уклонити земљу и лоцирати свето мјесто. Јелена је трагала иа за мјестом Распећа, па чак и за самим Крстом.

Ниједан археолог ни прије ни касније није постигао такав успјех. Открила је три дрвена крста, дрвену плочу с натписом „Исус Назарећанин, цар јудејски“ и оригиналне клинове. Али који крст је био прави? Царица и епсикоп тврдили су да су држали те дврене крстове уз узглавље нелке жене на самрти. Кад су јој принијели трећи крст, непокретна жена је изненада отворила очи и окријепљена искочила из постеље.

Јелена је послала дјелић Крста свом сину, Константину, заједно с клиновима, а цар је то окачио о узде свог коња. Од тада, цио хришћански свијет жудио је за светим теликвијама, које су углавном потицале из Јерусалима, а то Дрво живота претворило се у дјелиће Истинског крста, који је почео да се користи као симбол хришћанства умјесто некадашњег монограма Хи-Ро.

Јелена је у Јерусалиму подигла Цркву Вазнесења и Цркву Елеону на Маслиновој гори. Њена трећа црква, Црква Светог гроба, која је зидана десет година, није једна јединствена грађевнна, већ комплекс који се састоји од четири дијела. Њен сјај доминира  цијелим светим простором Јерусалима и као да се руга Брду храма, на којем је Јелена сравнила са земљом сва паганска светилишта и „наредила да се то мјесто заспе смећем“, како би показала неуспјех јеврејског бога.

Царица Јелена је посјетила сва мјеста на којим је Исус живио и направила прву мапу путева за ходчаснике, који су постепено пристизали у Јерусалим како би искусили његову нарочиту светост.

Јелена је имала скоро осамдесет година када се вратила у Константинопољ, гдје је њен син чувао дјелове Крста, а остале дјелове и таблу с натписом „Исус Назарећанин, цар јудејски“ – поклонила је  Цркви Светог Крста у Јерусалиму.