ЈОСИП БРОЗ И ВИНСТОН СПЕНСЕР – ФИНЕСЕ И ПОЗАДИНА ЈЕДНОГ ВЕЛИКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА

Тито – Черчилов духовни син, британски агент и масон!

7504

Јосипа Броза је, почетком четврте деценије прошлог вијека, заврбовала ватиканска обавештајна служба. Уградили су га у Интелиџенс сервис, а спретни Енглези, ојетивши „потенцијал“, подмећу га Стаљиновој обавештајној служби коју је предводио Лаврентиј Берија. Черчил је сматрао Тита својим другим сином, а Тито њега својим духовним оцем

Пише: Љубиша Морачанин

Иако је папа Павле Шести од свих државника на свијету за свог „љубимца“ изабрао Јосипа Броза, југословенски предсједник се није устручавао да својим интимним пријатељима саопшти да је његова наклоност безрезервно окренута Винстону Спенсеру Черчилу, шефу ратног кабинета Велике Британије. Остаје отворена загонетка шта је везивало идеолошке антидподе какви су били Тито и Черчил. Како се „сељачић“ из Кумровца успио да висина свјетског одлучивања и то са гласом који је имао тежину?

ВИШЕСТРУКИ АГЕНТ

Мучно трагање за одговором на ово питање, нашло је шокантно објашњење у казивању Станка Јовановића Делинског. Ко је Делински? Бриљантна личност, лични пријатељ Драгољуба Јовановића, шефа Земљорадничке странке између два рата. Делински је након Првог свјетског рата завршио Гимназију у Греноблу и факултет на Сорбони. Тај човјек је из окупираног Београда, 1943. године, пред есесовцима извукао пет јеврејских породица и преко Далмације и Италије их отпремио у Палестину. За то је 1961. године, добио највећи израелско признање – Орден слободе.

На вечери уприличеној у његову част у државној вили у Тел Авиву, разговарао је са шефом Мосада који га је упитао: „Зашто сте ви Срби против нас Јевреја?“ Изненађен питањем, Делински му је одговорио: „Господине, знате да то није истина. Ако је неко спасавао Јевреје у поробљеној Југославији, онда смо то ми Срби. Данашњу политику Јосипа Броза окренуту Арапима и исламском свијету, немојте везивати за српски народ.“ Уважавајући његово казивање, начелник Мосада упитао је Делинског: „Знате ли ви ко је Јосип Броз? Ваш маршал је агент Ватикана, господине Јовановићу. Језуити су га уградили у тајну службу Велике Британије, а Енглези га спретно убацили НКВД-у. И данас обавља најзначајније свјетске послове за британско краљевство. Уосталом, провјерите казивање Фицроја Маклина, британског обавештајца пар екселанс и сазнаћете да Тита познаје од 1932. године из Москве.“

О Титовој обавештајној дјелатности 1948. године је генералисимуса Стаљина обавијестио Ким Филби, велики совјетски обавештајац из Кембриџске групе, чије је откривање годинама након рата болно потресало Британију а и САД.

У руским чисткама у источно-европским земљама, према совјетским изворима, страдали су ревизионисти слични Брозу. Њему је замка за елиминацију неколико пута постављена, почевши од Букурешта 1948. године, затим болнице у Љубљани, гдје му је Стаљинов хирург оперисао жучну кесу, па умало није умро од сепсе. Последњи покушај требало је да буде остварен 1953. године, за вријеме Брозове посјете Енглеској.  Спасила га је Стаљинова смрт.

МАСОН

Један од најбољих познавалаца југословенске, а и свјетске масонерије, без сумње је био покојни Драган Малешевић Тапи. Он је у интервју за ревију Исток рекао:

-Тито је био масон и то највећег калибра. У тридесет тројку га је промовисао лично Винстон Черчил, након њихово сусрета у Напуљу 1944. године. Промоција је обављена у ложи „Џертерс“, која је имала 250 чланова и сви су у високој масонској хијерархији. Од тада креће Брозов муњевити успон у свјетским оквирима моћи. Он је постао члан најтајнијих ложа („Протехт“) у којима се окупљају најутицајнији људи свијета и ту се доносе најкрупније, судбоносне одлуке за људски род. Међутим, треба знати, да то није први Титов сусрет са масонеријом. Он је ,,регистрован“ још давне 1926. године у ложи „Либертас“ у Загребу. Под том ложом радиле су три ложе које су се на ирегуларан начин одвојиле испод заштите Велике ложе Југославије.

Хрвати су радили перфидно. Хоћу да кажем, један број људи они су оставили у ложама које су наставиле да раде под заштитом Велике ложе Југославије, а други дио чланства се укључио у рад тих ирегуларних ложа.

Преко тих ложа су франковци и комунисти одржавали односе. Та ложа Либертас је родоначелник усташког покрета. Др Иван Мужић у својој књизи ,,Масонство у Хрвата“ наводи податке из једног њемачког обавјештајног извора у коме се тврди да је Еуген Кватерник, организатор атентата на краља Александра 1934. године у Марсеју, био члан „Либертас“ ложе.

У њој су били, наводи се даље у том документу: др Будак, др Пук, Бенак, генерал Бејли, пуковник Сабљак, потпуковник Душан Краљ, др Тот, све саме усташке перјанице. У тој ложи усташе су одржавале контакте са Јосипом Брозом и договарали се у то доба за све оно што су радили на разбијању версајске Југославије. Један од кључних људи за комуникацију између усташа и комуниста био је др Срећко Силовић.

ТИТОВА ПРИЧА

Титовог личног љекара проф. др Александра Матуновића занимао је одговор на питање: Ко је у ствари Јосип Броз? Пошто су успоставили однос уважавања и повјерења, проф. др Матуновић је имао част да од предсједника Тита сазна неке ,,тајне“ које мало људи о њему у земљи зна.

Он је те разговоре преточио у књигу ,,Енигма Броз“. Др Матуновићу, Тито је, између осталог, рекао да му је Винстон Черчил био најсимпатичнији супарник и најдражи државник.

-Черчил је био јединствена личност. Наш растанак у Сплиту доживотно ћу памтити – испричао је Тито. – Било је то 1960. године, Черчил се налазио на крстарењу по Средоземљу, Оназисовом јахтом ,,Кристина“. Специјално је свратио у Сплит да ме обиђе. Разговарали смо скоро три часа. Поред сјећања на протекло, разговарали смо и о будућности Европе и свијета. У једном тренутку, Черчил је устао, пошао према мени, загрлио ме и рекао: ,,Мало је људи које сам у животу сматрао својим великим пријатељима. Само велики људи међусобно могу бити велики пријатељи, јер међу њима нема зависти. Можда је ово наш последњи сусрет, због тога сам свратио да се видимо и због тога сам тако потиштен“.

Сузе су му се сливале низ образе. Чвршће сам га стегао и сам сам заплакао. Тако смо остали неколико минута. ,,Ово су сузе“, рекао је Черчил, ,,опроштаја од драгог и великог пријатеља. Ти си, Тито, мој други син!“ Ја сам му одговорио: ,,Господине и пријатељу Винстоне, овај вијек ће бити обиљежен Вашом личношћу. Изузетно Вас цијеним, волим и поштујем. Од Вас сам много научио. Бити Ваш духовни син, за мене је велика част. Дио Ваше личности живјеће у мени до краја живота“.

Моје пријатељство са Винстоном Черчилом почиње са доласком мајора Дикина, маја 1943. године у мој Штаб. Између овог ученог и симпатичног Енглеза и мене развило се искрено пријатељство па је шеф британског ратног кабинета једном приликом рекао Дикину: ,,Јесам ли те ја послао у Југославију да радиш за мене или за Тита?“

Черчил је желио да реализује своју стратешку замисао о рестаурацији Аустроугарске, за којом је он жалио и сматрао је да је њено разбијање након Првог Свјетског рата био погрешан потез савезника.

Његова опсесија била је Подунавска конфедерација у коју би ушле Словенија, Хрватска и Босна и Херцеговина, као и све подунавске земље искључујући Србију и Бугарску. Имао је намјеру да мене, као изразитог антифашисту и католика постави на чело те државе. Она је по Черчилу требало да разбије Југославију на западни и Јужни дио на основу његовог ,,фифти-фифти“ договора са Стаљином. Тако формирана и опорављена држава била би брана неком будућем њемачком продору на Балкан и даље према Блиском истоку. У исто вријеме, Черчил је био убијеђен да Совјети не би имали утицаја у монархистичкој Србији, тако би он био дупли добитник, спречавајући руски продор преко Србије на топла мора. То је била Черчилова фикс идеја – испричао је Тито свом љекару др Александру Матуновићу.

Да је идеја пропала, Черчил је дефинитивно схватио сазнавши за одлуке Другог засиједања АВНОЈ-а. Иако љут, био је толико мудар да уважи те одлуке. Прихватио је „пораз“, што говори само по себи да је био велики државник.

Фебруара 1944. године, сер Винстон Черчил одржао је чувени говор у британском парламенту у коме је истакао: „Партизани представљају озбиљан чинилац антихитлеровске коалиције, моћну оружану силу која броји четврт милиона људи. Та сила  заслужује сваки респект и са њом ми морамо одржавати добре односе.“

За вријеме дебате, један посланик је питао Черчила: „Господине предсједниче, знате ли ви кога подржавате у Југославији? Да ли знате да су они комунисти?“ Черчил је одговорио: „Ја ћу помагати и црног ђавола који се бори против Хитлера да бисте ви после рата слободно живјели у Енглеској!“

На иницијативу Черчила, све три савезничке земље одлучиле су да пруже максималну помоћ партизанима, иако су Американци још дуго били резервисани према Титу и његовом покрету.