Константин Филозоф, познатији као Свети Ћирило (827-869) је био византијски мисионар који је са својим братом Методијем донио писменост и хришћанство Словенима. Био је један од најбољих лингвиста, теолога и учених људи свог доба, и творац првог словенског писма глагољице из које се касније развила нова азбука која је у његову част названа Ћирилица.
Око 855. године направио је у Цариграду, азбуку, тако што је грчком алфавиту додао више словенских знакова. Ћирил је затим почео да преводи Јеванђеље и Псалтир, са грчког на словенски језик. Прије мисије међу Словенима, био је као изасланик византијског цара Михајла III међу Арапима у Самари на Тигру и међу Хазарима заједно са братом.
Током своје мисије међу Словенима у кнежевини кнеза Растислава, браћа су се нашла на удару германског свештенства које је на том простору ширило хришћанство на латинском језику, због чега су око 867. године били приморани да оду у Рим и траже дозволу за свој рад од папе. Током боравка у Риму, папа Хадријан II им је дао дозволу да наставе богослужење на црквенословенском језику.
Константин се у Риму разболио и замонашио у једном грчком манастиру, на гори Олимп, узевши том приликом монашко име Ћирило (грч. Κύριλλος) што значи Господњи. Педесет дана после тога је умро 14.02.869.
Ћирило се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравско-панонског архиепископа. Када се Методије вратио у Моравску, германске црквене вође су га на једном сабору оптужиле за јерес и држале затвореног у Регензбургу од 870. до 873. године када је пуштен на инсистирање папе Јована VIII. Он после тога напушта Моравску и одлази у Панонију, да би се после тога поново упутио у Рим да оправда своје дјеловање, што му је и успјело и папа 880. године поново одобрава словенско богослужење.
Две године касније, Методије одлази у Цариград, после чега се враћа у своју архиепископију у којој умире 885. године, највероватније 6. априла. По другом, словачком наводу Методије је умро 881. године (од тада се више не помиње!) у Риму, где је био сахрањен у храму Св. Клименте.
После Методијеве смрти, германско свештенство, уз Сватоплукову помоћ и подршку папе Стефана V, уништава словенско богослужење заробљавањем, мучењем и протјеривањем његових и Ћирилових ученика, али један део њих спас налази на Балканском полуострву и ту настављају свој рад. Најистакнутији међу њима били су Климент и Наум (они су направили ћирилицу), као и Горазд кога је Методије одредио за свог наследника, али су га германски свештеници убили.