ДРЖАВА НА КОЈУ СЕ ТРЕБА УГЛЕДАТИ

Швајцарска као Нојева барка!

2020

Постојбина Арчибалда Рајса не жели ни у ЕУ, ни у НАТО. Њени грађани не само да су најбогатији у Европи, већ имају и највећа права. О свим важним питањима у тој држави, грађани одлучују непосредно, путем референдума. А швајцарски Устав почиње: „С вјером у Бога!“

   Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ

Сваке ноћи, пред спавање, „летим“ над Швајцарском. Укључим ТВ канал Suisse HD који емитује снимке швајцарских предјела, снимљенe из хеликоптера, уз озбиљну музику њихових композитора, брзо утонем у сан, бјежећи од наше ружне стварности. Бјежим у земљу која својим ливадама и брдима много личи на Србију, а језерима и планинским врховима на Црну Гору, али у којој не можете видјети смеће, застоје у саобраћају и урбанистички хаос. Ако постоји рај на земљи, онда је то Швајцарска!

Није нимало случајно што је један од највећих српских пријатеља свих времена, др Арчибалд Рајс, потицао из Швајцарске. Колико поучних порука је српском народу оставио тај велики човјек, толико би и Србија и Црна Гора могле да науче од његове постојбине, која има дугу традицију политичке и војне неутралности, а висок економски стандард и права грађана каква не постоје нигдје у свијету.

Чувени српски сликар Урош Предић насликао је „Косовку дјевојку“ 1919. године. Те године Швајцарска је прослављала значајну годишњицу своје неутралности. Музеј у Цириху тражио је ту Предићеву слику као први сликани мотив ратне болничарке у свјетској умјетности. То је Швајцарце подсјетило на њихову изгубљену битку са Французима у мјесту Марињан 1550. године, након чега су и одлучили да постану неутрална држава.

Швајцарци су објаснили свијету како су Срби изгубили битку на Косову, и како су једини народ у Европи, поред њих, који је на изгубљеној бици изградио свој национални идентитет.

У Другом свјетском рату, народ Швајцарске је у потпуности одбацивао нацистичку политику. И поред окружења и пријетњи од стране нациста на сјеверу и фашиста на југу, швајцарска парламентарна историја памти само једног посланика Националног фронта. Швајцарску „оружану неутралност“ бранило је 800.000 људи – читавих 20 одсто становниkа.

Швајцарски Црвени крст пружао је помоћ избјеглицама и савезничким војницима који су се нашли у заробљеништву земаља осовине. Током рата, Швајцарска је била уточиште за 300.000 избјеглица.

Черчил је изјавио на крају рата: „Од свих неутралних држава, Швајцарска има највише права на дистинкцију. Она је остала доследна себи чак и у најцрњим данима 1940. године.“

Данашња Швајцарска, иако најбогатија земља у Европи, одлучно одбија да ступи у ЕУ, тако по други пут спречавајући даље ширење њемачке Европе.

Швајцарска је јасно опредељена против чланства у NATO. Одбила је транзит НАТО снага преко своје територије током бомбардовања Србије, управо позивајући се на неутралност и одсуство одобрења УН за војне акције НАТО.

Швајцарска је доказ да неутрална земља и те како може бити активна на међународној сцени, управо користећи неутралност да политичким, економским и војним капацитетима ојача свој свјетски утицај.