Киро Радовић, народни филозоф (2)

Шта су Црногорци данас, а шта су некад били!

5238

Живојин Киро Радовић је заштитни знак слободне Црне Горе друге половине 20. вијека, оног малог дијела људи који су смјели да проговоре и нешто паметно кажу. Један од предводника студентских демонстрација 1968. године. Једини човјек који је робијао због Његоша. У неколико наставака, објавићемо његове луцидне мисли

За разлику од својих славних предака, данашњи Црногорац је безличан, ту и тамо интересује се за стање свог аутомобила, своје партије и своје љубавнице.

У доба славне Црне Горе, имати било коју функцију, значило је признање да си човјек и племић. У данашње вријеме, бити на власти, значи бити превејани курвин син, никоговић, линијаш, полтрон, кукавица, незналица и ништа-роба.

„Бог нас знаде а ми Бога знамо, ми познаства другог не требамо“. Ова мисао светог Петра Цетињског је дефиниција славне Црне Горе.

Да није било Косова, не би било Црне Горе. Жал за српском моћи, туга за косовским јунацима, мржња и освета, стварали су од српских појединаца – Црну Гору. Пошто се формирала, та Црна Гора је опет живјела у знаку Милоша Обилића и освете Косова. Обилић и Косово, те двије ријечи су Црна Гора. То је њен дух и њен извор.

Нијесмо ми држали Хрвате у логорима, па да су овако кивни на нас. И гле, умјесто да ми кидишемо на њих – да осветимо нашу поклану браћу, они су кивни на нас што нас има још живих.

У Црној Гори, витешкој земљи, било је срамота бити весео, а камоли славити рођендан. Тај католички обичај слави Тито и размажена дјеца.

Његош је једини пјесник у свијету који је био владар. И то не раскошни владар, него владар јунака чије су главе избројане, што прелазе са бојних пољана у весело царство поезије. Његош је обећавао Црној Гори слободу, славу, крв и физичку смрт, из које се прелази у весело царство поезије.

Црногорац, то је историјско-филозофски појам формиран под изузетним условима. То је чиста, реална и филозофска идеја, којој је крвљу, срцем, и духом, служио читав народ. То је спасоносно за дух човјеков у овом пролазном и ништавном животу.