зависни о сексу

Сексхоличари

2833

Да секс мирише на ,,још“, одавно је познато, но ствара ли секс зависност? Јесу ли његови преревносни конзументи, они који би увијек, свугдје и са сваким, вриједни медицинског и психијатријског третмана

Пише: Ана Илић

Први вам се пут , као и у многим другим стварима у животу, једноставно није дало рећи ,,не“. Уосталом, зашто бисте? Само једном се живи! Послије је постало забавно, па узбудљиво, па без тога нијесте хтјели, и, коначно, без тога не можете. Ријечју, навукли сте се. У међувремену сте тотално упрскали на послу, породица вам је у кризи, свакодневица се распада по шавовима.

Не, није ријеч ни о игли, ни о кокаину, ако сте случајно помислили на то. Ради се о сексу. Чини ли вам се то малчице претјераним, знајте да су свјетске специјализоване клинике препуне пацијената, штоно се каже, у најбољим годинама, ожењених, ситуираних, који имају четири-пет ванбрачних сексуалних пустоловина седмично. Послије неког времена, кажу психолози, почну схватати како није ријеч о узбудљивом слатком животу, него о зависности којим систематски уништавају породицу, посао, односно све до чега им је, углавном, прилично стало.

Да секс мирише на ,,још“, одавно је познато, но ствара ли секс зависност? Јесу ли његови преревносни конзументи, они који би увијек, свугдје и са сваким, вриједни медицинског и психијатријског интереса за своју пожуду? Или је сексуална зависност тек грубо име за забавну раскалашност?

Тема сексуалне зависности се намеће кроз медије и популарну културу, иако потпуни одговори на постављена питања изостају. Кључно је питање могу ли сексуалну зависници, заправо, преживјети у обичним људским односима, гдје се тврдоглаво поштују моногамија, вјерност и брак, појмови који у начелу искључују врлудања по тамнијој страни ероса.

У Переирином филму ,,Међу твојим ногама“, зависност о сексу је нешто мрачно, о чему се говори ноћу, док пада киша, а тмина зјапи из зависничких уста која признају да без тога не могу. Главни женски лик који тумачи већ помало остарјела Викторија Абрил, тражи – и добија – секс свако јутро, док у парку шета пса. На филму се све решава љубављу двоје зависника – јер они се разумију – што је прилично романтичан коментар нечега чему би можда, ипак, прво требала дијагноза.

Суровији приказ зависности налазимо у филму ,,Пожуда“, у којем главни ,,јунак“ шеви све што стигне, чак и вјереницу властитог сина, да би се све окончало правом шекспиријанском смрћу.

Најприкладнији примјери секса који је прерастао у зависност можда су, ипак, они јавних особа попут Била Клинтона и Мајкла Дагласа, остарјелих похотника чији интерес за младе приправнице и глумице никако да престане. Обојица су ризиковали своје каријере, изазвали јавне контраверзе и сукобе са законитим женама. Све то само зато што су жељели увијек, одмах и ма баш са сваком.

Статистике кажу да у одраслој популацији постоји осам одсто мушкараца и три одсто жена који су заиста зависници о сексу. Лијечење сексуалне зависности велики је бизнис у САД, гдје најпознатије клинике  узимају и по 500 долара за ноћ у којој гарантовано неће бити секса, алкохола и дроге.

Хиљаде зависника, претежно мушкараца, обухваћене су у САД програмом ,,сексуалне трезвености“ који се састоји од писања дневника и дискутовања о њему у зависничким групама. Приче које се на њиховим сеансама могу чути, надахнуле би сваког продуцента порнића: ,,Сваке суботе спавала сам са пет-шест мушкараца. Стварно сам уживала иако сматрам да то није нормално“, изјавила је анонимна, добродржећа плавуша средњих година. Друга дјевојка објаснила је да јој је секс потребан четири-пет пута на дан. Свој проблем упоређује са дрогом и каже: ,,Једноставно, не могу стати, иако се плашим сиде или неке друге болести“.

У сексуалну зависност не убрајају се само учестали полни односи. Психолози и психијатри у зависност убрајају и честу мастурбацију, неконтролисану употребу порнографије, позивање ,,врућих телефона“, егзибиционизам, секс са животињама, групни секс или редовно посјећивање проститутки.

Последњих година развила се посебна врста сексуалне зависности – оптерећеност порнографијом на Интернету. Стално посјећивање порнографских садржаја на Интернету – од гледања фотографија и филмова до учествовања у еротским разговорима и гледања секса уживо преко веб-камера, створило је нову групу зависника.

Занимљив је однос психичких траума и сексуалне зависности. Симптоми тјескобе, раздражљивости, љутње, депресије, узнемирености и сексуалне зависности – могу бити врло повезани, па тако психијатри кажу да бројни зависници секс користе као антидепресив. Штавише, тврде да неријетко секс замјењују другом принудном активношћу – коцкањем.

Сексуални зависници се за лијечење одлучују искључиво кад више не могу да трпе последице своје необузданости или кад због судског налога морају на лијечење. У сваком случају, ријеч је о озбиљном проблему који још није до краја сагледан у медицинском, социјалном и правном смислу.