Сибирска тајга је једно од најизолованијих мјеста на свијету, а осим тога и врло је незгодан терен за путовање кроз њу као и готово немогуће мјесто за живот. Кратка љета и дуге хладне зиме готово посве онемогућују настањивање људи тамо, због чега је тајга у Сибиру једно од највећих ненасељених подручја свијета. Подручје од 8,1 милиона квадратних километара прекрива чак 10 посто Земљине копнене површине, а њени становници су већином медвједи и лисице током дана, док ноћу њоме лове вукови.
Просјечна температура износи минус 5, а рекордна измјерена температура је 67,7 испод нуле. Вјероватно сте чули приче о јапанским војницима који су повремено знали да се појаве из џунгле несвјесни да се рат завршио, но ово је још невјероватнија прича – о породици која није ни знала да је дошло до Другог свјетског рата.
Невјероватна судбина у незнању је држала руску породицу која је провела преко 40 година у недођији Сибирске тајге, а на њих су 1987. налетјели геолози истраживачи. Сазнали су да породица Лyков живи у потпуној изолацији десетинама година. Они су спадали у „Старе ритуалисте“, огранак руске Православне цркве која се од матице раздвојила средином 17. вијека због осуде реформи.
Прије 1936. породица је живјела у насељеном дијелу Русије, но након што је једног од браће убила совјетска патрола, отац Лyков окупио је своју породицу па су побјегли у дубину Сибирске тајге, а након тог дана никад више нису виђени.
Више од 40 година Карп Лyков живио је у дрвеној колиби коју је сам изградио са својом супругом и дјецом, свега неколико километара далеко од границе са Монголијом. Кад су одлучили да оду у тајгу било их је четворо – Карп и жена Акулина, син Савин и кћер Наталиа. У дивљини је рођено још двоје дјеце, Дмитри 1940. и Агафиа 1943.
Имали су књиге за молитву и стару Библију, из које су дјеца научила да читају и пишу. Јели су бобице, узгајали властито поврће и шили одјећу од тканине коју су сами израдили. Научили су како да лове без пушки, али и без стријеле.
Кад је Дмитри одрастао, постао је прави стручњак за лов, толико добар да је босоног ловио по зими. У касним 1950-им услед изузетно тешке зимепородица се суочила с глађу, а Акулина је обољела и умрла, оставивши супруга самог с дјецом.
Кад су их геолози пронашли 1978. нису могли да вјерују како је неко преживио у тим условима, који су дословно изгледали попут оних из Средњег вијека. Упркос годинама изолације, Карп их је љубазно дочекао и одбио све што су му геолози нудили, осим соли – коју нису окусили дуже од 40 година.
Научници су их и информисали – они нису имали појма да је избио Други свјетски рат, да су људи слетјели на Мјесец, а крстили су се на „модерна чуда“ која су геолози имали са собом. Карп је био посебно фасциниран, зурио је у прозирну фолију коју су донијели истраживачи. – Господе, што је то, стакло је, али се гужва – чудио се.
На јесен 1981., троје од четворо дјеце – Дмитри, Наталија и Савин, умрли су у неколико дана размака један од другог, демонстрирајући и тиме велику повезаност. Двоје је покосила болест бубрега, док је Савин умрла од упале плућа.
Геолози су у неколико наврата долазили у тајгу и наговарали Карпа и његову кћер Агаифу да се уселе код рођака који су живјели око 240 километара даље, но одбијали су. Карп је напосљетку умро 1988., а једина преживјела кћер Агаифа остала је сама у дрвеној колиби, присиљена да се сналази у дивљини.
Извор: Експрес
