Пише: Љубиша Морачанин
На данашњи је дан 7. новембра 1917. започела Октобарска револуција у Русији. Страховити терор који су спровели комунисти након револуције однио је преко 60 милиона живота, а убијено је и око 40.000 свештеника Руске православне цркве.
Но, ни ти катастрофални подаци нијесу довољни да руска држава са Црвеног трга уклони балсамовано тијело вође Октобарске револуције и оснивача прве Комунистичке партије, Владимира Илича Лењина.
Портпарол Кремља, Дмитриј Песков рекао је недавно је да сахрана тијела лидера бољшевичке револуције „није на агенди“. Док је портпарол Руске православне цркве Александар Шипков одбацио идеју да се Лењиново тијело ексхумира са Црвеног трга и позвао на привремени мораторијум кад је у питању „рат“ против политичких симбола у Русији.
Руска влада је крајем прошле године објавила да годишње на одржавање балсамованог Лењинова тијела потроши до 13 милиона рубаља. У саопштењу државне агенције наводи се како су та средства потребна за радове биомедицинске природе на тијелу бољшевичког вође изложено у маузолеју на московском Црвеном тргу.
Најновија социолошка истраживања показују да 44 одсто грађана Русије сматра да би Лењиново тијело требало сахранити на неком гробљу. Трећина Руса не види ништа лоше у томе што се Лењин налази у маузолеју на Црвеном тргу. То је и мјесто које привлачи туристе. Стари комунисти сматрају да балсамовано Лењиново тијело треба и даље да буде у маузолеју.
Расправе о пресељењу Лењина са Црвеног трга трају двадесет година и ко зна колико ће их још бити. Горбачов је у многим интервјуима говорио да би требало преселити Лењина иако му то није падало на памет док је био на власти, а ни бивши предсједник Русије Борис Јељцин се није усудио да то уради.
„Маузолеј Владимира Иљича Лењина остаће на Црвеном тргу у Москви све док је актуелни председник Русије на власти“, рекао је прије пар мјесеци лидер Руске комунистичке партије Генадиј Зјуганов. „Док сам ја на власти неће бити било каквог варваризма на Црвеном тргу“, цитирао је Путина Зјуганов.
Лани је Путин, на састанку Председничког савета за науку и образовање, истакао да су Лењинове идеје поставиле атомску бомбу под грађевину Русије, која је касније експлодирала.
– Постављена је атомска бомба под зграду која се зове Русија, и она се потом урушила. Лењинова идеја је на крају довела до пада Совјетског савеза. Није нам била потребна глобална револуција – рекао је руски предсједник, а пренијела је агенција ТАС.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је одговарајући на питање новинара зашто је руски предсједник оцијенио да је Лењин поставио атомску бомбу испод Русије, рекао да је то Путиново гледиште.
– То може бити разлог за неслагање, али не и за огорченост, с обзиром на то да свако, укључујући и предсједника, има право на своје мишљење о овој или оној историјској личности – изјавио је Песков.
Песков је новинарима рекао да сахрана тијела лидера бољшевичке револуције „није на агенди“.
Портпарол Руске православне цркве Александар Шипков одбацио је у марту идеју да се Лењиново тијело ексхумира са Црвеног трга, рекавши да прије него што се то деси, Русија и околне земље морају да се ослободе комунистичке традиције. Такође, позвао је на привремени мораторијум кад је у питању „рат“ против политичких симбола у Русији.
Једино је Руска православна загранична црква затражила да се тијело Владимира Лењина уклони са Црвеног трга, саопштио је синод те цркве поводом сто година од револуционарних дешавања у Русији.
„Уклањање остатака једног од највећих мучитеља 20. вијека и рушење његових споменика могло би да буде један од симбола помирења руског народа“, наводи се у документу. Слично би требало поступити и са називима градова, области и улица, додаје се.
Идеју да се Лењиново тијело сачува у Маузолеју, према совјетској историографији, дали су радници и чланови бољшевичке партије. Против тога је био само један члан руководства сматрајући да је то „безумно“. Лав Троцки. Постоји и другачије виђење око идеје о Маузолеју. Наиме, већина московских историчара мисли да је њу заправо дао Стаљин стварајући икону пролетаријату.
У периоду од 1953. до 1961. у Маузолеју се поред Лењиновог тијела налазило и Стаљиново. После Хрушчовљеве дестаљинизације тијело „хозјајина“ је сахрањено уз зидине Кремља.
Прије мјесец дана су руске власти у парку у центру Москве поставили бисте руских државника 20. вијека, међу којима су и Лењинова и Стаљинова.
