ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА

Повећање пореза као метод очувања власти!  

2005

Пише: Никола Грдинић

Сабласно је тиха а може се рећи и скоро непостојећа реакција становништва у нашој земљи на вијест о повећању ПДВ-а, акциза на гориво и цигарете, цијене електричне енергије. Иако је човјек којег сада морамо да прихватимо као министра финансија, господин Дарко Радуновић, на званичној презентацији мјера фискалне стратегије до 2020-те године, изјавио да нове мјере тијела које сада морамо да зовемо Владом Црне Горе неће додатно угрозити најсиромашније дјелове становништва, те да се „предложеним буџетом тежило максималном очувању стандарда запослених, односно укупног становништва”, период пред нама ће показати како та изјава представља само „мазање очију“ јавности.

Прво, простом логиком се да закључити да је немогуће очувати стандард грађана ако неће бити повећања зарада, а трошкови живота ће почети да расту. Друго, нови намети Владе користиће искључиво за враћање старих дугова, те стварање предуслова за ново задуживање код ММФ-а. То говори само да иза новог повећања пореза и акциза не стоји никакав „виши циљ“ који би могао у будућности да омогући макар стварање нових радних мјеста, што би био предуслов за опоравак економије и тотално елиминисање јавног дуга. Министар је поносно рекао да ће овим мјерама дуг за двије године бити смањен на 67% БДП-а. Дакле, стратегија Владе би комотно могла да се назове стратегијом пливања у дуговима.

Како ће све ово утицати на становништво? Повећањем ПДВ-а подићи ће се аутоматски све цијене производа и услуга. Иако је нижа стопа ПДВ-а (која се примјењује на основне животне намирнице: пекарске, млијечне, месне производе итд.) остала непромијењена, врло је вјероватно да ће и цијена тих производа расти због повећања трошкова производње и доставе истих – повећање цијена струје и акциза на гориво. Привредници који редовно измирују обавезе према држави ће бити први на удару јер ће им поменута поскупљења директно утицати на смањење профита, уколико не подигну цијене сразмјерно повећању трошкова.

Али, подићи ће их и платиће народ, јер зашто би се било ко од тих привредника „сажалио“ над народом који се не буни због повећања трошкова живота. Међутим, та група привредника тако није зависна од нових потеза власти, али је много већа она група која ће играти на карту дјелимичне преваре система. У оваквим условима, већина малих предузетника не може да опстане ако све ради легално. Због тога, као и до сада приказиваће мање промета од реалних – неће све куцати кроз касу. На тај начин држава ће бити оштећена за наплату пореза, а привредницима ће остајати могућност да опстану, пријављујући своје запослене на минималне зараде, и извлачећи кеш који ће им омогућити да истима дају дио плате „на руке“, као и да лакше превазиђу новонасталу ситуацију.

Такво пословање повлачи зависност од режима, тако што исти ти привредници морају бити повезани са дјеловима органа власти, нарочито у случају контакта са Управом за инспекцијске послове (УИП). Јавна је тајна да кад би УИП обављала посао како треба ништа око нас не би било како сад јесте, али већина малих привредника не би могла да опстане. То власти није у интересу, али зато УИП добро служи за допуњавање буџета када зафали новца. Поменути привредници и то знају па и не бјеже од плаћања казни за прекршаје, које по правилу буду минималне, али пошто ће наставити да раде како не треба неће им бити проблем да „извуку“ новац за плаћање пенала.

Према последњем истраживању објављеном у новембру прошле године, у Црној Гори има 35,4% пушача узраста од 12 до 64 године. Обзиром на повећање акциза на цигарете, све већи број припадника те групе ће бити приморан да због материјалног стања пређе на куповину цигарета на црном тржишту, које цвјета. Цигарете на црном тржишту су дупло јефтиније него на легалном, а доступне су на сваком кораку. Опште је познато ко стоји иза црног тржишта цигаретама као и да се дио тог новца редовно користи за куповину гласова на изборима.

Повећање цијене електричне енергије није ништа друго него инвестиција у приватни бизнис изградње обновљивих извора енергије на терет грађана. Како је доказано, тим бизнисом се баве искључиво људи блиски бившем премијеру.

Како све ово скупа иде у корист актуелној власти? Пошто је 2018-та година предсједничких, неких локалних, а могуће и ванредних парламентарних избора, нове мјере које је увела Влада ће служити за контролу бирачког тијела и то нарочито његовог најсиромашнијег дијела. Све наведене мјере  ће додатно отежати функционисање највећег дијела популације. Гомилањем проблема, мисли људи ће бити фокусиране на рјешавање истих, а то и јесте циљ власти, јер економски независним појединцем они не могу да управљају.

Социјално најугроженије категорије ће поново бити сигурни гласачи јер ће њихови гласови моћи да се купују за ситан новац. Тај новац ће бити обезбијеђен из црних фондова. Огромна већина ионако превеликог броја запослених у јавној управи ће бити уцијењена задржавањем радних мјеста. Пензионери ће бити у страху од кашњења пензија, а у компензацији за глас ће добити као и увијек обећање и наду да до тога неће доћи. Горе поменути дио привредника ће такође бити уз власт, омогућавајући себи опстанак и колико толико квалитетнији живот од већине.

Они на врху пирамиде, самопроглашена елита, ће остати ту гдје су годинама, зарад својих енормних интереса. Уз све наведено, садашња власт прави подлогу за нови-стари изборни сценарио, а све ће опет „обичан“ народ да плати уколико се не освијести и направи притисак на оне који их газе, јер ће последице оваквих одлука бити дугорочно негативне.