Основно тужилаштво града Цетиња покренуло je истрагу о великој пљачки експоната из Народног музеја. Предмети велике вриједности су распродати. Фонд Историјског музеја до данас није формирао инвентарну књигу
Разно посуђе, Његошев намјештај, столоваче, одијела, рубље, џефердари, јатагани, слике, скулптуре, деценијама су се несметано износили из Народног музеја Црне Горе, а да нико због тога није одговарао.
Још се препричава догађај од прије две деценије када је један од функционера у свој кабинет унио Његошев сто. Пошто му није одговарала висина одсјекао је ногаре. Не зна се судбина овог експоната, као и о 2.900 предмета који су завршавали по хотелима, кућама богатих политичара, полицајаца, бизнисмена. Тужилаштво на Цетињу покренуло је истрагу о овој похари која је узбуркала културну јавност.
До сада је регистровано неколико пљачки Народног музеја Црне Горе, када су однијета значајна дјела, попут слика Влаха Буковца или јатагана Новака Милошева Вујадиновића, великог јунака из Куча. Скупоцено сјечиво било је украшено са 58 драгуља.
Да се о пљачки више неће ћутати потврдио је Александар Беркуљан, који у Народном музеју ради 35 година. Решио је да поднесе кривичну пријаву тражећи да се утврди ко је одговоран за нестанак толиког броја предмета.
– Највећи број се односи на фонд историјског музеја који до данас није формирао инвентарну књигу. Што се тиче материјалне вриједности, то је већ питање неке комисијске процјене саопштио је Беркуљан.
Прича се да постоји предлог да се сви нестали предмети отпишу.
– По закону може да се отпише само оно што је комисијски констатовано да је оштећено неповратно. Оно чија се не зна судбина, не може да се отписује. Мора да се утврди шта се са тим десило, када и ко је за то одговоран – наглашава Беркуљан.
Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња, присјећа се да је својевремено професор др Јован Вукмановић, дугогодишњи директор Етнографског музеја, тражио одговор шта је са сатом Смаил-аге Ченгића који је он откупио средином шездесетих година од унуке Ивана Мажуранића, који је убрзо нестао из Музеја?
– Гдје је намештај из собе краља Николе, гдје је намјештај из посланстава (амбасада), гдје је радни кабинет митрополита црногорско-приморског? Занимљиво је да су одговори на слична питања из иностранства уредно стизали. И, наравно, не само одговори него и дио експоната који су са Цетиња однесени у минулим ратовима.
Приликом посјете Црној Гори, италијански принц Виторио Емануел Савојски, унук црногорске принцезе и италијанске краљице Јелене, обећао је, и поклонио музеју више вриједних предмета из заоставштине своје бабе. Из иностранства су се враћали експонати и добијани нови, а о „домаћим реверсима“ се ћутало, каже Маркуш.
