СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

Пјесма „Ђурђевдан“ настала у возу смрти Сарајево-Јасеновац!

4612

Пjесма „Ђурђевдан“, коју је прије готово три деценије обрадио Горан Бреговић, пjесма је туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти  на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац

 Припремио: Љубиша Морачанин

Ђурђевданско јутро 1942. године било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду

-Шестог маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: „Ајте Срби, Ђурђевдански уранак“ – сјећао тога јутра лани преминули професор др. Жарко Видовић, преживјели свједок који је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе, био заточен у сарајевским казаматима.

Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву гдје су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.

-На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смјештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било мјеста ни за стајање, а камоли за сједење.  Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо – свједочио је Жарко Видовић.

На том путу Србе су пратила питања: Куда нас воде и гдје ћемо завршити?

У тим возовима смрти који су ишли за Јасеновац, у једном тренутку родила се пјесма „Ђурђевдан“ која се најприје заорила из грла једног младића, члана Културно-умјетничког друштва „Слога“ из Сарајева, а онда се та пјесма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.

Усташки одговор на ту пјесму врло брзо је стигао. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха, па су многи Срби угушени и прије него што су стигли до Славонског Брода гдје су пресиједали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу наставили пругом широког колосјека.

Пjесма „Ђурђевдан“, коју је прије готово три деценије обрадио Горан Бреговић, пjесма је туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти  на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.