Душко Гошњић је рођен 31. октобра 1984. године у Ваљеву, дјетињство је провео у Обилићу на Космету, а већ 18 година живи у Црној Гори. Живот је провео у угоститељству и новинском издаваштву. Један је од оснивача удружења ,,Цар Лазар“ и ,,Стефан Немања“, а оснивач је и директор North Fest-a (Рок фестивал у Колашину).
-Немам само један, имам их прегршт и налазе се у многим песмама, књигама, филмовима, цртаћима… Увек неки “бљесне” пред очима баш кад затреба. Један ми је сад пао на памет: “Сахрани све грешке које су те учиниле несретним, али им и дигни велики споменик да те подсећају шта не смеш поновити”.
Шта сматрате својим највећим успјехом?
–Да ми је ово питање некад раније постављено ко зна шта бих све набројао, али данас сматрам да је највећи успех бити окружен правим људима. А у таквим условима се нижу и други успеси.
Шта бисте промијенили код себе?
–За сваку своју карактеристику имам примедбу, па се стиче утисак да бих променио све. Али, чак и у том случају бих, вероватно, опет имао примедби. А ако морам нешто да издвојим онда бих био мало толерантнији према људима које волим.
Кад сте били најсрећнији у животу?
–Само да нагласим да сам ово питање прескочио и оставио да на њега одговорим на крају. И опет не знам шта бих издвојио. У животу сам постајао брат, ујак, стриц, кум… Све су то моменти среће којих се увек радо сетим. Можда бих издвојио период детињства који сам провео на Космету. Биле су то тешке деведесете године и ако се објективно сагледа мало је аргумената који иду у прилог мојој тврдњи да су то биле срећне године, али ми клинци смо имали неки свој свет препун јунака и узора. Свет у коме су се цениле праве вредности.
Који таленат бисте вољели да посједујете?
–Било који. По принципу “дај шта даш”. Стрпљење сматрам талентом, и то једним од највећих. И то бих волео да поседујем. А онда бих ваљда коначно научио још који акорд на гитари. Имао бих шта и да напишем, само кад бих умео…
Чега се највише плашите?
–Што сам старији све више се плашим свог поноса и тврдоглавости.
Шта Вас највише изнервира или наљути?
–Дефинитивно безобразлук. Онда иде неколико празних места па – порази репрезентације Србије и Црвене Звезде.
Исток или Запад, и зашто?
-Свеједно ми је само када су у питању трибине на стадиону, у свим другим ситуацијама бирам Исток јер не разумем Запад.
Због чега се највише кајете?
–Било је момената када сам мислио да сам светски рекордер по прављењу грешака али сам научио да за просутим млеком не вреди жалити. Ипак, има грешака које још увек покушавам да исправим.
Чега се најчешће сјетите из дјетињства?
–Пута од школе до куће и разних несташлука са другом Дејаном. Што каже Балашевић у једној песми – “Не желим свега ни да се сетим”. На путу од куће до школе није било времена за успомене јер сам увек каснио. Сећам се и комплетних састава рапрезентације Југославије у свим колективним спортовима тих деведесетих година.
Која историјска личност Вас посебно импресионира?
–Много их је. Цар Лазар, Стефан Немања, Браћа Мусићи, мајор Гавриловић, Петар Бојовић, Мишић…
Три најљепша природна бисера у Црној Гори?
–Тара је први. А за друго и треће место има више кандидата и на то бих могао одговорити тек када обиђем сва места која имам у плану.
Три најзначајније личности из историје Црне Горе?
–Његош, Петар Бојовић и Стефан Немања. Свеједно којим редоследом.
Омиљени писци и књиге?
–Момо Капор, Бећковић, Буковски и Тони Парсонс. Док Јована Дучића сматрам највећим умом у Срба. Осим њихових дела волим и књиге о средњовековној Србији, под условом да писац то уме да дочара као Славомир Настасијевић. Док сам био млађи читао сам и Домановића и Нушића али престало је да ми буде занимљиво када сам схватио да ми данас, више него икада, живимо у “Министарки” и “Вођи”.
Омиљени филмови?
–Косовски бој, Лепа села лепо горе, Професионалац или Леон. Волим и комедије и филмове са историјском тематиком. Могу да погледам чак и холивудска остварења под условом да у њима Амери не спашавају свет од ванземаљаца, руске мафије или неког лудог Србина из Босне. Дакле, врло сужен избор.
Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?
-Слушам Рибљу Чорбу и остале. Од Чорбиних песама бих издвојио ,,Рекла је“ и ,,Свануло је изнад цркве Светог Марка“, ту је и ,,Шампањац“ од Гаравог Сокака, ,,Заборављени“ од Пилота. Ту су и Балашевић и Легенде па све до Шаулића и песме “Жал”.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?
–То сам већ урадио пре пар дана и опет бих поновио са истом особом и на истом месту.
Шта највише цијените код људи?
–Искреност. У свему! Па куд пукло да пукло.
Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?
–Лика који је покренуо “лов на покемоне”. Волео бих да га упознам, да му стиснем руку и питам га какав је осећај намагарчити милионе људи широм света? Да ли му је жао због тога и зашто није?
Најљепша жена на свијету?
–Све који тврде да су све жене лепе морам подсетити да су Олбрајтова и Меркелова, такође, жене… Не знам, можда Моника Белучи и наша Стана Катић коју смо имали прилике да гледамо у серији “Касл”.
Шта највише гледате на телевизији?
–Остало ми је можда још једно репризирање па да напамет научим све домаће серије. Увек је упаљен РТС.
Која је Ваша најдража успомена?
–Има их пуно, многе су ми толико драге да их врло ретко и помињем.
Гдје бисте вољели да отпутујете?
–У будућност. Нема лепшег путовања кад је прави сапутник.
Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?
–Бројаница коју носим и неколико фотографија.
Шта мислите о друштвеним мрежама?
–Фејсбук ми је омогућио да упознам неке квалитетне људе и да се повежем са пријатељима из детињства, тако да сам захвалан Цукербергу. Другим друштвеним мрежама не видим сврху.
Шта за Вас подразумијева савршен дан?
–Измамити некоме бар један осмех је довољно да дан постане савршен. Стварно то мислим, не смејте ми се, нисам мислио на тај осмех.
Ваш хоби?
–У слободно време несвесно кујем планове како себи да закомпликујем живот наметањем нових обавеза. Деси се повремено и да потрчим за лоптом, а све ређе да отворим неку књигу.
Питање које најчешће постављате себи?
–Зар опет?!
