Настављено је суђење за ,,државни удар“, а на почетку је констатовано да је предсједник суда Борис Савић посјетио Бранку Милић у притвору. Он је навео да је обавијештен да је Милић у једнокреветној на њен захтјев и да је она одбила да пређе у другу гдје би морала да дијели собу са једном затвореницом.
Милан Душић је одговарао на питања одбране и рекао да му је Драган Максић казао за прославу у Црној Гори. Он тврди да не зна ниједну политичку партију и да не зна ко су Едуард Шишмаков, Владимир Попов и Саша Синђелић.
Душић је објаснио да их је полиција прозвала по именима када је упала у хостел и да су имали списак. Навео је да им нису тражили документа док нису дошли у станицу полиције. Душић је додао да је сазнао у станици зашто је ухапшен и да им је инспектор рекао да су дошли у погрешно вријеме на погрешно мјесто.
Рекао је да је потписао нешто у полицији, али да не зна шта. Он је казао да га је испитавала жена, али да не може да се сјети тачно времена кад је то било и да му ништа није било јасно.
„Мени никада није речено да треба да обучем униформе црногорске полиције, да се тучем са полицијом нити да хапсим Мила Ђукановића. О томе нико није говорио. Није ми познато да је требало да имамо мотороле или праћке“, казао је Душић. Мотороле и праћке је видио на телевизији.
Душић је рекао да се не бави спортом и да не познаје борилачке вјештине. Он је објаснио да он са 60 година нема шансе да се супротставим било ком припаднику полиције. Душић је навео да је дијабетичар и да му је повријеђено кољено те да је дио кољена пластичан.
Следећи оптужени, Драган Максић, изјавио је да није крив, да ће одговарати само на питања свог адвоката и изнио своју одбрану.
Максић је испричао да живи у Београду и да није никада у животу ни легитимисан, а камоли притваран док није дошао у Црну Гору. „Ако сам починио неко кривично дјело, то није било намјерно“, објаснио је Максић.
Рекао је да је дошао у Црну Гору на прославу јер је вјеровао једном човјеку. Он је казао да ће га бити срамота уколико се утврди да је починио неко кривично дјело.
Максић тврди да није учествовао у политичким скуповима ни у Србији, а камоли да дође у Црну Гору да се бије са полицијом и подржава политичке партије.
Открио је да га је на тај скуп позвао Милан Павасовић и да га је он обавијестио да их је у Црну Гору позвао Равногорски покрет Колашин који организује скуп у Подгорици. Максић тврди да је Павасовићу рекао да нема новца и да је то било десетак дана прије поласка.
Навео је да је са Ђорђевићем и Душићем договорио да не иду, али да га је Павасовић три дана прије доласка поново позвао и казао да ће им организатори платити пут, смјештај и храну.
Максић је навео да је Павасовић рекао да су на скупу гдје је одлучено да им се плати смјештај, били Паја са Косова, Алексић из Шапца и Бранка Милић.
Он је објаснио да је од Милић затражио да купи карте јер они касне. Максић је објаснио да су три момка које је помињала Милић само га питала за цигарету и када воз стиже.
Максић је рекао да му је Павасовић рекао да ће их на станици сачекати Паја или Алексић. Он наводи да тада није знао како се Паја зове и презива. Навео је да је питао Милић има ли његов контакт, да га је она контактирала и да је он рекао да ће доћи за сат и по „да иду тамо гдје треба да иду“.
Потом је тражио телефон од Душића да зове Павасовића, а онда од Милић да позове Алексића који му је рекао да он није у Подгорици. Максић је казао да је звао Павасовића и да пита зашто никог нема, и да је он рекао да ће пробати неког да добије.
Потом га је Павасовић звао и казао му да ће доћи Паја, ког је упознао 2013. на Равној гори. Максић је казао да није члан четничких покрета.
Максић је навео да је тражио да резервишу било какве карте за Београд. Објаснио је да је Паја дошао око пола 3 и да је имао браду, а да га је он упознао када није имао браду.
Испричао је да се Паја извињавао док су сједјели за столом и да има пуно гостију које треба да дочека. Он је навео да му је Паја дао 200 еура за трошкове и да ће се чути ујутру и да ће он доћи по њих, али да постоји могућност да скуп буде отказан па да се врате наредног дана ако то буде случај.
Максић је објаснио да су од тог новца платили ту кафу.
Објаснио је да је смјештај платио од новца који му је дао Паја, а да је Душић додао десет еура јер рецепционер није имао ситно. Рекао је да је од ствари имао једну мајицу да се пресвуче ако буде ишао у манастир. Максић је казао да су шетали Подгорицом и да су попили још које пиће и кафу.
Он је навео да су у собу после поноћи ушла два инспектора у цивилу и да је један од њих читао са папира имена и презимена, те да су их повели на информативан разговор. Максић је казао да им је инспектор рекао да нису ухапшени, и да ће након разговора бити пуштени.
Навео је да је видио Пају у полицији и да је био везан, а да су у полицију пребачени возилом које није имало полицијска обиљежја.
Максић је поновио да га не интересују политички скупови и да ни не гласа од 1999. године. Он је навео да познаје Србољуба Ђорђевића јер су одрасли заједно, да Душића зна преко Ђорђевића и да Бранку Милић површно познаје.
„Како смо дошли у ову ситуацију, ја појма немам, мислим да смо изманипулисани. Да су Милан (Павасовић) и Паја знали, а нису нам рекли. Милан је знао да никада не бих ја ишао на политичке скупове“, навео је Максић.
Он је казао да није националиста и да је одрастао на југу Србије гдје је живио у крају гдје је већинско албанско становништво. Максић је у сузама рекао да је од стреса почео да пије љекове, а до притварања да није ни знао шта су љекови.
