ИСТРАЖИВАЊЕ НАУЧНИКА СА УНИВЕРЗИТЕТА У ТОРОНТУ

Лоше памћење имају интелигентнији људи!

2565

Научници са универзитета у Торонту истраживали су начин на који мозак ради, и закључили да за доношење интелигентних одлука ваља из мозга избацити бројне непотребне информације

Заборављате да изнесете смеће, битне датуме, годишњице или у које вријеме почиње предавање односно смјена на послу? Ако имате проблема с колегама или укућанима због тога можете пробати да се извучете резултатима најновијег истраживања које је показало како ваша заборавност може указивати на супериоран интелект. Генијалци не размишљају о прању рубља на вријеме, зар не?

Студија објављена у часопису Неурон показала је да беспрекорна меморија у суштини не мора значити нешто позитивно. Штавише, људи који заборављају ‘нормалне’ ствари, постају паметнији.

Научници Паул Франкланд и Блејк Ричардс са Универзитета у Торонту сугеришу да сврха меморије није задржавање најтачнијих информација током дугих временских раздобља. Њена сврха је оптимизовати интелигентне одлуке тако да се памте битни детаљи и заборављају мање важне ствари.

Можда зато запамтите вријеме састанка с пријатељима у кафићу, али заборавите да предате захтјев за поврат пореза. „Битно је да мозак заборави небитне детаље и да се умјесто тога фокусира на ствари које му могу помоћи у доношењу одлука у стварном свијету“, казао је Ричардс.

„Знамо да вјежба повећава број неурона дијелу мозга званом хипокампус, но то су управо ти детаљи из вашег живота који вам нису потребни, који вас могуће спречавају у доношењу добрих одлука“, казао је научник.

До закључка су дошли након проучавања дугогодишњих резултата истраживања меморије, губитка памћења и активности у мозгу и код људи, али и код животиња.

Схватили су да се нове мождане станице производе у хипокампусу – дијелу мозга повезаном за учење нових ствари – нове везе бришу стара сјећања, тако да је до њих теже доћи.

„Сви се дивимо људима који разваљују квизове знања, но еволуција је обликовала наш мозак не да бисмо растурили у знању небитних занимљивости него да доносимо интелигентне одлуке. Када погледате што је потребно за доношење интелигентних одлука, схватите да је здраво заборавити неке ствари“, закључио је научник.