скидање прашине

Зашто славимо Мехмед-пашу?

4648
Емир Кустурица и бизнисмен Слободан Павловић, крај споменика Мехмед-паши Соколовићу Вишграду, прошлог љета приликом откривања споменика

Мехмед-паша Соколовић је био поријеклом Србин из Херцеговине. Рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи, близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато – помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.

Као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У „данку у крви“ одведен је у јањичаре када му је било око 15 година. Школован је у Једренском сарају гдје остаје 13 година.

Он је одведен у раном добу као дио османског система сакупљања хришћанских дјечака који ће бити одгајани да служе као јањичари. Ови дјечаци су били приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добили прилику да се укључе и напредују у османском царском систему. Бајо је био један од бројних који су направили велику каријеру и доспјели до положаја Великог везира.

Период од смрти Сулејмана Величанственог, преко смрти Селима Другог, па све до владања Мурата Трећег (1565-1579), у укупној дужини од 14 година, припада великом везиру Мехед-паши Соколовићу. Он је једини од великих везир којем је био поверен државни печат за владавине три султана.

Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу, 1571. године изграђен је мост преко Дрине у Вишеграду, описан у дјелу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, који је за овај роман добио Нобелову награду за књижевност.

Он је подигао и три моста на просторима садашње у БиХ и један у Црној Гори – Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици.

У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана. Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.

Године 1557, пећки патријаршијски пријесто обновио је Макарије Први за кога се тачно зна да је био најближи крвни сродник Мехмеду Соколовићу (брат од стрица) који му је и помогао у обнови Пећке патријаршије.

Вјерује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.

Најобимнију и најбољу причу о Бају Соколовићу, односно о Мехмед-паши, направио је београдски писац Владислав Бајац у својој књизи „Хамам Балканија“.