То што је у Београду урадила Херта Милер је манипулација, то су тестови за нешто што се спрема у будућности. Јер, кад доведеш у један простор 600 људи, а претходно, да не било изненађења, од њих тражиш личну карту, на тај начин створиш утисак како Срби прихватају да је уранијум добар за развој дјечјих костију.
Међутим, ми смо и сами себи тровачи. Наша дјеца једу отров у чоколадама, и у оном што се најбоље продаје. Није Херта Милер једини отров који је овде убачен. Она је занимљива по томе што ће у будућности можда и неки тежи отров бити убачен, а одговор ће бити – ево престоница се слаже.
Европа је у очајном стању. Постала је поприште које финансијски маганти и мултинационалне компаније претварају у оно што се назива мултикултурализам, али, у суштини то је губљење идентитета националних држава, једне по једне. Свједоци смо тога да то ради Џорџ Сорош.
Оно што је можда занимљивије у том рапсореду часова је разваљивање Европе у њеном срцу. Ја знам да у Француској постоје квартови у које не смију да зађу Французи. Ко год да је дизајнирао ИСИС, ту џихадистичку борбу за слободу, он је рачунао на слабост западне цивилизације, а они који су створили фронтове у Сирији и Ираку, они су рачунали заправо да је могуће на тај начин растакати Европу.
Оваква Европа, са Каталонијом, то је неминовно Европа која мора да се упоређуује са оним што се дешавало са старом Југославијом. Само добро плаћени типови из квазиинтелектуалних београдских кругова могу да говоре о томе да Каталонија нема везе са Косовом. То је као кад би рекли да мали прст нема везе са мозгом. Све је почело са Косовом, и има ту нека сулуда војностратешка идеја. Косово је војни пројекат, ма колико од наших либерала до неких на западу говорили као то нема везе. Утолико нема везе зато што Косово постаје НАТО база и то је дио војне стратегије, а суштински, једном кад џемпер почне да се пара он се пара до краја.
Утолико је будућност Евопе нарочито после Брегзита неизвјесна, а мислим да је Брегзит у суштини једна политичка акција у којој се не дозвољава Њемцима да понове прошлост. На крају крајева све се своди на причу да ли је неко са Њемцима или није.
Гдје је највећи проблем у БиХ? Нису њен проблем исламски екстремисти, њен проблем су прије почетка рата биле од стране Сороша купљене „мртве душе“, то су душе који и данас у ствари фингирају тај мултикултурни рецепт а у ствари пристају на проходност коју мулитнационалне компаније траже од тих малих земаља. Уосталом, тако је срушена и та велика Југославија и прва и друга. Сваки пут кад се услови мијењају, и како би рекао књижевник, када болест захвати Западну Европу, они одмах нама приписују репцепт како би могли да оздравимо. Утолико је мени значајније то што је било раније него ово што је сад.
Та нова врста љевице се генерише из далеких центара вашингтонских који у ствари потпомаже Сорошева фондација. Она заправо по свијету спроводи револуције као што је њемачка обавештајна служба провела Октобарску револлуцију у Русији. Они су своје револуције завршиили националним заносима у 19. вијеку, а онда су почели да извозе револуције коме могу.
Ми смо у Београду имали једну револуцију која је пропала, која се показала потпуно непотребном, али, ја мислим да кад би неко наљутио наше људе да би поново могао да их поведе у нову несрећу. Дакле, Србин не смије да иде у било какву револуцију, и не смије више ништа да руши своје, и мора да прати идеју великих западних филозофа који су тврдили и доказали „да живот и наука настају у миру а не у револуцијама“.
