примјер за угледање

Исланд – економско и фудбалско чудо!

707

Мале балканске неразвијене земље, ако желе, од Исланда могу да науче како да прекину преговоре о уласку у ЕУ, како да оздраве банке, могу да уче од Исланда како се решава финансијска и економска криза, те како се прави добра фудбалска репрезентација

 

Пише: Драгољуб Павићевић (дописник ‘Седмице’ из Лондона)

Мало, вулканско, усамљено острво Исланд. Тежак финансијски слом 2008. године кад је широм Европе бијеснила разарајућа финансијска криза. Закржљале банке највећим дијелом генерисале су невоље на Исланду. А потом…

Да би повратио економску снагу, Исланд је одбацио све што му је остатак Европе и ММФ сугерисао. Одбацио је сва мудровања тзв. финансијских експерата и професора економије. Оборио је вриједност своје валуте кроз такозвану “унутрашњу девалвацију”. То је нешто што чланицама еуро-зоне није доступно, па морају да смањују плате у јавном сектору и да повећавају порезе.

Исланд је национализовао велике банке које су имале неодржив дуг, спасавајуцћи само дио који је служио домацћој економији. Држава је наметнула контролу капитала тако да кредитори банака и други страни инвеститори нису могли повуцћи свој новац. Земља је посљедњих осам година прошла развојни препород разгранавањем улова, прераде и извоза рибе, повећањем туристичког промета, прерадом алуминијума, извозом информационих технологија.

Бруто друштвени производ расте по стопи од 4% годишње, дакл,е двоструко вишој него што је стопа у еуро зони или у Великој Британији. У вријеме опоравка, у марту 2015. године, Исланд је  званично напустио тј. окончао преговоре и тиме одустао од уласка у ЕУ.

Снага и одлучност Исланда можда се најбоље одсликала на фудбалској репрезентацији. То је она иста одлучност која је довела да  Исланд, као мала земља, одбије моћну Европску Унију и смогне снаге да крене својим путем.

Некако паралелно са економским опоравком земље, дешавало се право фудбалско чудо на Исланду. Због специфичне климе,  прије 15-20 година, фудбал је на Исланду био љетњи спорт. Зими се играо рукомет у дворанама. Последњих деценија изграђене су нове дворане са вјештачком травом гдје дјеца од 6-12 година могу да тренирају најмање три пута недељно. Тренери и инструктори морају бити образовани да би добили лиценцу да раде са дјецом. Са бољим затвореним спортским халама и стадионима, фудбал је постао цјелогодишњи спорт на Исланду.

То је најмања нација у историји која се икада квалификовала да игра на свјетском првенству! Има свега 333 хиљада становника. Земља чије укупно становништво може стати на стадионима у Истанбулу, побиједила је као гост Турску (0:3) и играће одућег љета у Русији на свјетском првенству! Земља чији највећи стадион може да смјести 15 хиљада гледалаца, у Рејкјавику, граду кога памтимо из времена хладног рата као домаћина шаховског меча Спаски-Фишер. Сви остали стадиони у Рејкјавику и остатку земље имају испод 6 хиљада сједишта.

Играли су на Европском првенству 2016, прошли групну фазу и онда побиједили Енглеску 2:1 па је због тога  енглески селектор Рој Хоџсон остао без посла. „Knock out“ фазу Исланд је завршио поразом у четвртфиналу од домаћина Француске (5:2).

Снажан менталитет играча, колективни дух и стручни тренери, тајна је фудбалског успјеха Исланда на међународној сцени. Домаћа лига је полупрофесионална и слабашна, али неколико десетина Исланђана наступа у лигама Енглеске, Шведске, Данске, Шкотске и Њемачке. Играчи су већ дуже заједно и познају се међусобно веома добро. Често воле да кажу како су цврчци и отпорнији од других.

Мале балканске неразвијене земље, ако желе, од Исланда могу да науче како да прекину преговоре о уласку у ЕУ, како да оздраве банке, могу да уче од Исланда како се решава финансијска и економска криза, те како се прави добра фудбалска репрезентација. Јер, фудбал је бизнис. И то крупан у многим земљама. Пласман доноси профит, не само од ФИФЕ, већ и кроз продају сувенира, подстицање производње у текстилној индустрији, повећање промета у угоститетљству током првенства, итд.

Сјећам се када је Хрватска избација Енглеску у квалификацијама за Европско првенство 2008, Енглези су израчинали да  је неодлазак на то такмичење коштао нацију више од три милијарде фунти. Фудбал више није најважнија споредна ствар на свијету. Примјер Исланда то најбоље показује.