Скидање прашине

Тајни споразум Хитлера и Стаљина!

2960
Вјачеслав Молотов потписује пакт, иза њега су други потписник Јоахим вон Рибентроп, Јосиф Стаљин и Борис Шарпошњиков

Стаљин и Хитлер удружили су се, пактом од 23. августа 1939. године, не само да би Пољску, дјелове Финске, Естоније, Латвије, Литве, Румуније, Мађарске и Чехословачке окупирала Стаљинова војска у пријатељској подјели источне Европе са фашистичким силама, него су и велике количине сировог материјала Совјети дали нацистичкој ратној машинерији

Пише: Љубиша Морачанин

Прошло је тачно 80 година од како је потписан пакт Рибентроп-Молотов или како се службено звао „Пакт о ненападању између Њемачке и СССР-а“. Потписан је 23. 8. 1939. у Москви од стране совјетског министра иностраних послова Вјачеслава Молотова и њемачког министра вањских послова Јоахима вон Рибентропа. Имао је и додатак – тајни протокол о коме се сазнало пуно касније.

Међусобни пакт о ненападању је осигурао да СССР не буде укључен у Европски рат и да спријечи стварање њемачко-јапанског савеза против Москве. Међутим, пакт се није односио и на ненападање других, мањих држава, те је имао и шире циљеве, посебно у совјетско-њемачкој подјели Источне Европе на сфере интереса војном силом.

Ово је почетком септембра 1939. кулминирало њемачком инвазијом Пољске односно британском и француском објавом рата Хитлеру чиме се распламсао Други свјетски рат. Пакт Рибентроп-Молотов био је на снази до почетка Операције Барбароса 22. 6. 1941. када је Њемачка напала СССР.

Субхас Босе, индијски националиста који се хтио ријешити британског колонијализма уз помоћ сарадње са нацистима, добио је слободан пролаз за путовање кроз СССР да би стигао до Трећег Рајха.

М.Н. Роy, индијски револуционар и комуниста је записао: “Комунисти су заправо функционисали као Хитлерови колаборатори. Управо када је Хитлерова хорда јурила на Париз, вођа француске комунистичке партије је преко њемачког радија позвао француске војнике да дезертирају армију. Британска комунистичка партија је захтијевала мир – спомињући Чемберленову политику попуштања Силама Осовине чак и након што их је британска демократија одбацила.

Комунистичке партије, које су тврдиле да су биле освијештена класа и извидница свјетског пролетаријата, играле су штетну и дискредитирајућу улогу те демонстрирале безосјећајно занемаривање културних вриједности и темељних концепата модерне цивилизације, једноставно зато јер је Русија, која је била вјерна пакту са нацистичком Њемачком, остала неутрална у судбоносној борби све док и сама није нападнута.”

ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО?

По завршетку Првог свјетског рата, Њемачка и СССР као насљедник Руског Царства које је претрпјело војне неуспјехе, на политичкој карти побједника постали су изгнаници с којима се не смије имати посла. У таквој ситуацији они су се окренули један другом пошто је Њемачкој било потребно тржиште, али и мјесто за поновну градњу војске, а ратом уништени СССР је тражио прије свега технолошку помоћ. Доласком нациста на власт у Њемачкој тај билатерални савез се почео убрзано распадати због идеолошких размишљања Адолфа Хитлера који је позивао на уништавање комунизма.

Почетни пад трговинске размјене је убрзо прешао у рат на подручју Шпаније гдје СССР подржава републиканце, а Њемачка фашисте. Такав развој догађаја заједно с њемачком анексијом Аустрије и припремама за анексију Чехословачке су резултирале политичком одлуком СССР да подржи Чехословачку по сваку цијену, под условом да то исто учине Велика Британија и Француска, но оне то одбијају и препуштају је Хитлеру.

По завршетку анексије Чехословачке, Хитлер се окренуо припремама агресије на Пољску. Преговори с једне стране Лондона и Париза односно с друге стране Москве почињу у априлу 1939. године. Током идућих мјесеци СССР одбија све тадашње практички истовремене њемачке понуде договора очекујући споразум с Великом Британијом и Француском до којега никада неће доћи због противљења те двије силе захтјеву Москве да у случају њемачке агресије на Пољску (која би тада била совјетски савезник) Црвена Армија уђе на пољски територију како би је одбранила.

ТАЈНИ ПРОТОКОЛ

Након три мјесеца неуспјешних преговора са западним силама, СССР чија је политичка елита живјела у страху од рата против Њемачке гдје ће као побједници на крају изаћи западне силе које ће бити само посматрачи, напокон је позитивно одговорио на вишемјесечне позиве на преговоре Берлина који ће почети крајем јула 1939. године и на опште западно изненађење успјешно завршити 23. 8. 1939. пактом о ненападању.

Иако је он службено био тако означен, овај споразум је обухватао и тајни протокол којим је извршена подјела интересних сфера у независним земљама Финској, Естонији, Латвији, Литви, Пољској и Румунији. Тајни протокол је експлицитно предвиђао „политичке и територијалне промјене“ у областима наведених земаља што је овај споразум претворило у агресивни војни савез успркос његовом службеном називу. Као посљедица овог споразума све наведене земље су нападнуте и окупиране било од стране Њемачке било од стране СССР-а. Једино је Финска, којој је крајем Првог свјетског рата Стаљин дао независност, њу успјела и сачувати.

Као што је Минхенски споразум био западни покушај куповине времена прије почетка Хитлерове агресије, тако је овај пакт био сродни совјетски покушај што је својим ријечима потврдио и британски ратни премијер Винстон Черчил још 1939. године. Кроз идуће двије године СССР ће драстично повећати и модернизовати своју војну производњу, али ће се истовремено и политички опустити уверен у размишљању да Хитлер неће напасти док не избаци Велику Британију из рата. То погрешно размишљање се показало катастрофалним, пошто на јесен 1940. године, након одустајања Њемачке да увуче СССР у савезом с њом, Јапаном и Италијом, Адолф Хитлер доноси одлуку о нападу на Совјетски Савез који ће тамошњи политбиро дочекати потпуно неспреман.

Званичан став Русије о пакту Молотов-Рибентроп се није мијењао од 1989. године, када је совјетска власт критиковала закључивање тајног протокола уз тај споразум.

Европски парламент прогласио је 23. 8. 2009, поводом 70. годишњице потписивања пакта, европским даном сјећања на жртве стаљинизма и нацизма.