,,Међународне организације све више критикују Индију као земљу с највише робова на свијету… предлажемо снажно дискредитовање таквих података и дипломатску офанзиву против тога“, стоји у тајном извјештају индијске Обавјештајне службе, коју је раскринкао Индијан Експрес и тиме проузроковао скандал службе.
Срамота је утолико већа што је најважнија обавјештајна организација нације од 1,3 милијарде људи такав предлог послала ником другом него премијеру Модију, његовом савјетнику за националну сигурност, неколицини министарстава и још некима. Тако је испало да обавјештајној заједници Индије није проблем то што је њихова земља прозвана због највећег броја робова у свијету, него што је то постао јавни податак с новим извјештајем Међународне организације рада и Walk free фондације.
Извјештај је утврдио да је широм свијета прошле године, у 21. вијеку, било чак 40,3 милијарде људи у ропском положају. Има ту и западног гријеха, нпр. Италија из које свако мало стижу вијести о злостављању радника у пољопривреди на југу, посебно на Сицилији.
Али, само у Индији робова је између 14 и 18 милиона према процјенама неких других организација. Обавјештајну службу у Индији највише боли то што се извјештаји попут „Глобалне процјене модерног ропства: присилни рад и присилни бракови“ у ЕУ користе као полазна тачка за „финансирање невладиних организација које се боре против ‘наводно’ ропства у текстилној индустрији јужне Индије (40 посто индијског текстилног извоза)“.
Проблем је настао зато што је на Западу, дакле у ЕУ и Сјеверној Америци, све више најснажнијих националних економија на свијету које законом забрањују својим фабрикама да имају икакве везе с компанијама које држе робове. Притом их законски обавезују да то јамче под својом одговорношћу. Чак су све бројније и велике фабрике које саме финансирају невладине организације које се против тога боре.
Тренутно се највише спомињу управо фабрике текстила по Индији и Бангладешу, затим рибарство по југоисточној Азији, и то највише Тајланд, посебно што се тиче туне и фарми за узгој шкампа по Тајланду и Бангладешу.
Западни бојкот таквих фабрика и тржишта у посљедње вријеме почео им је наносити тешке економске ударце. Вашингтон Пост је отворено пренио такав један апел 2015. године.
Fortune је прије неколико година отворено прозвао Каргил и Херши због тога што набављају какао од трговаца који се снабдијевају с фарми какаа у Обали Слоноваче на којима дјеца робови дословно умиру у року од само неколико година. „Горка слаткоћа чоколаде“ је и иначе цијела једна посебна тема о ропству.
Обавјештајној служби Индије је највећи проблем организација коју финансира аустралијски рударски магнат Форест. Пребацују му то што је његова организација током истраживања интервјуисала у Индији „чак 17.000 људи“, док је „само по 2000 испитала у девет других држава, као што су Русија, Бангладеш и Пакистан“.
Извор: Експрес
