Црна Гора је саздана на ћирилици. Ћирилица је најдубљи темељ нашег идентитета! На српскоме језику и његовој ћирилици настала је и објављена књижевна култура са простора данашње Црне Горе, почевши од „Октоиха“ (1492), преко Његошевих дјела, па све до друге половине 20. вијека, када комунисти почињу фаворизовати латиницу.
Њемачки офталмолог др Вернер Вебер утврдио је да ћирилица представља одмор за очи! Он је 1937. године одбранио докторску дисертацију „Азбуке свијета“ и закључио да српска ћирилица највише прија људском оку.
Писати ћирилицом је као изговарати молитву! Јер, слова нису само графеме, већ и иконички записи који посједују сопствени дух и носе сажетак порука које су старе колико и наша свијест и које нам помажу да сагледамо наш духовни и културни идентитет.
Са ових слова нас посматрају преци, на њима читамо свој генетски код, свој завршни рачун савјести и тежину коју ћемо имати када нас буду мјерили. Зато ми слово читамо, али зато и свако такво слово чита нас. Као огледало, из слова нас гледа сопствени лик.
