Судбина Романових, тужан и трагичан крај руске владајуће династије у ноћи са 16. на 17. јула 1918., убиство цара Николаја и царице Александре и петоро њихове дјеце, Олге, Татјане, Марије, Анастазије и Алексеја, прича је која надилази вријеме. Снимљени су бројни филмови и документарци, објављене су бројне приче и ДНК анализе, али Романови су и даље најнтригантнија прича у Русији.
Поготово за ловце на благо, јер иза Романових је остало големо богатство. Годинама су се преносиле приче о сандуцима злата, који су у глухо доба ноћи укрцавани на возове и негдје закопавани. Потрага за ‘највећим благом на свијету’ траје готово 100 година. Почела је истог тренутка кад је стрељачки вод запуцао у подруму куће Ипатиев у Екатеринбургу. Те куће више нема, а на том мјесту изграђена је црква Свих светих.
Ових дана објављени су документи из архива КГБ-а, који дају досад најпрецизнију могућу локацију закопаног блага Романових. Не цијелог, али ријеч је о злату вриједном 30 милиона евра. Довољно је то разлога да се ловци активирају и крену у нову потрагу. У документима пише да је злато закопано уз транссибирску пругу 3544 километра источно од Москве.
Нема сумње и да су КГБ-ови агенти током совјетске власти кренули за тим трагом, но нема информација јесу ли били успјешни. Документи откривају причу Карла Пурока, који је признао да је с пријатељем благо закопао на дубину од 2,5 метара неких 4,5 километара од града Тајге у западном Сибиру.
– Вагони су били накрцани златом, а спашавали смо га од Црвене армије у октобру 1919. – изјавио је Пурок. То је тек дио блага Романових, круне и тијаре које су припадале убијеним кћерима цара Николаја још увијек нису пронађене. Као и дијаманти и друго драго камење непознате вриједности. Трага се и за благом које ја цар лично предао становницима Омска и Тоболска. У тим сандуцима налазе се и сабље украшене дијамантима, које су припадале Николају и краљевићу Алексеју.
