скидање прашине

Доброслав Ћулафић креирао аферу „Меморандум САНУ“

1263

Извјештај упућен некада свемоћном Станету Доланцу, члану Председништва СФРЈ, открива да је он са Државном безбједношћу креирао аферу „Меморандум САНУ“

У строго повјерљивом извјештају од 25. септембра 1986.године (а до којег је Блиц дошао ових дана), који је сачинио тадашњи савезни секретар унутрашњих послова Добросав Ћулафић, види се да се Савезна државна безбједност већ тада дочепала нацрта Меморандума САНУ, који никада није усвојен.

Меморандум САНУ био је нека врста одређивања стратешких циљева српског народа после Титове смрти. Иако никада није био усвојен, Нацрт документа доспео је у јавност у “Вечерњим новостима”, у два наставка 24. и 25. септембра 1986. Неки од ставова из Нацрта, као онај да децентрализација води распаду Југославије и да су Срби дискриминисани и изложени асимилацији у Хрватској, као и став да се инсистира на јединству српског народа покренули су бурне реакције у целој земљи, а САНУ је оптужен за распиривање српског национализма.

О другом поверљивом документу, кога је 29. септембра сачинио руководилац Службе за питање заштите уставног поретка Анђелко Маслић, обавештени су сви најважнији руководиоци и достављен им је нацрт Меморандума. У Маслићевом извештају се наводи да је нацрт Меморандума добијен од директора тадашње “Борбе”, док се у Ћулафићевом извештају наводи нешто сасвим друго.

– Поводом израде преднацрта Меморандума САНУ, дошли смо до сазнања да се ради о радном материјалу Комисије САНУ која је оформљена 13. јуна 1985… Достављам вам Меморандум. Напомињем, да се до материјала дошло мерама Службе и фотокопиран је у току ноћи, тако да текст није потпуно видљив за читање – наводи се у строго поверљивом извештају Ћулафића упућеног Доланцу, тада члану Председништва СФРЈ.

Мањи делови нацрта Меморандума објављени су у “Вечерњим новостима”, дан пре него што је Ћулафић послао извештај Доланцу. Текст у “Новостима” тадашњи званичници су представљали као почетак афере.

Четири дана касније у поверљивом документу, који је сачинио Маслић за најважније комунистичке руководиоце, уопште се не помиње ноћни упад и фотокопирање нацрта Меморандума.

– Служба за питање заштите уставног поретка је 24. септембра ове године, када су “Вечерње новости” почеле објављивати шири осврт на овај документ, затражила од директора “Борбе” интегрални текст. Копију нацрта овог документа Служба је примила 26. септембра у 12 часова и одмах организовала његово прекуцавање – наводи се у извештају Маслића који је достављен свим члановима Председништва СФРЈ, Савету за заштиту уставног поретка, Генералном секретару председништва и још неким најбитнијим руководиоцима.

У Ћулафићевом извјештају Доланцу, који је изгледа био тајна за друге, наводи се да је Комисија САНУ, након што је део нацрта објављен у штампи, заказала састанак на “коме би се заузео став и осудио поступак новинара”. Ћулафић обавештава Доланца и да су редакције “Експрес политике” и Тањуга затражиле нацрт Меморандума од САНУ, али да “им је одговорено да је текст интегралног карактера”.

Савезни секретар полиције извештава Доланца и да су добијени прилози смањени на 70 страна, умножени и достављени члановима Комисије САНУ, те да је договорено да се након одређеног рока састави текст Меморандума, који би након усвајања на Председништву САНУ био упућен највишим руководиоцима Србије. То се, иначе, никада није десило.

Ко је био Доброслав Ћулафић

Доброслав Ћулафић је рођен је 1926. године у Андријевици, а умро је 2011. у Подгорици. Завршио је Правни факултет и Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“ у Београду.

Учесник Народноослободилачке борбе је од 1943. године. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1944. године. Обављао је многе одговорне друштвено-политичке и партијске функције у СР Црој Гори и СФР Југославији, а од 1984. до 1989. године био је савезни секретар за унутрашње послове.

Ко је све био у Комисији САНУ

У извештају су побројани чланови Комисије САНУ: председник Душан Каназир, Антоније Исаковић, који је руководио радном групом, и чланови Павле Ивић, Михајло Марковић, Милош Мацура, Дејан Медаковић, Мирослав Пантић, Никола Пантић, Љубиша Ракић, Иван Самарџић, Коста Михајловић и Никола Чобелић.

БЕЋКОВИЋ: Доказ да је афера ујдурма ДБ-а

Академик Матија Бећковић каже да је откривени Ћулафићев извјештај још један доказ да је ова афера била гигантска ујдурма тајне полиције Југославије.

– Са неколико колега (Десанка Максимовић, Олга Јеврић, Стојан Ћелић, Стеван Раичковић) обратио сам се у те дане Скупштини Академије да нам надлежни одговоре ко је тај радни папир украо како бисмо знали с ким имамо част да полемишемо. Да је објављена верзија како је новинар приватно дошао до текста, све би се и завршило на његовом чланку објављеном у “Вечерњим новостима”. Али, истовремено је експлодирала цела земља као да је неко бацио шибицу на бензинској пумпи. Такву брзовезујућу експлозију и толико разорног екразита могао је повезати само Врховни штаб тајне полиције – наводи Бећковић.