ИЗА ПОТЕМКИНОВОГ ЗИДА

Црногорска ,,ресавска школа“

2684
др Дамир Шеховић, министар образовања

У првој половини 15. вијека, за вријеме владавине Стефана Лазаревића, Србија се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу деспота после успјешног учешћа у бици код Ангоре 1402. године. Истовремено, долази до процвата културе и умјетности. После обнове Београда, Стефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Ресаве (1407.—1418.) који је убрзо постао центар за превођење и преписивање књига.

На његов позив долазили су учени калуђери са Свете горе да преводе дјела са грчког језика. Ту су радили учени монаси, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи који су украшавали рукописе и књиге, због чега је манастир представљао симбол духовности и просвећености током неколико наредних вјекова. Један од главних сарадника Ресавске школе био је Константин Философ, а касније и Григорије Цамблак. По правилима ове школе радило се у Љубостињи, Хиландару, Пећкој патријаршији, Дечанима, а утицај се осјећао и у Македонији, Бугарској, Румунији и Русији.

Данас се појам ,,ресавска школа“ користи у погрдном значењу, да опише оне који краду интелектуалну својину, преписују од других, плагирају. Међутим, гријех je данашње преписиваче поистовјећивати са ученим људима који су обављали свету дужност у манастиру Ресава. Док је тадашња Ресавска школа представљала симбол духовности, данашња представља одсуство духа, просвећености и свих осталих људских и културних квалитета.

Изгледа да су челници Министарства просвјете и Завода за школство Црне Горе, чули да је преписивање у Ресавској школи имало племенит циљ па су се латили посла и преписали реформу хрватског система образовања. Свјесни да неће бити санкционисани од стране Владе и правосудног система Црне Горе, а да Хрвати неће поднијети тужбу, челници Министарства и Завода су још више постали убијеђени у свој племенити циљ.

Подсјетићу да су експерти у Хрватској радили на овој реформи образовања више од годину дана, а да ће је примјењивати тек за двије године, након тестирања, док су црногорски ,,експерти“ за неколико мјесеци преписали хрватску реформу ,,спремни“ да је одмах примијене.

Министар Шеховић, у жељи да покаже да је дорастао функцији, извршио је притисак на чланове експертеске комисије да све буде завршено (преписано) до почетка школске године и тако у незавидан положај довео просвјетне раднике који се неће добро снаћи у улози преносилаца Шеховићевог незнања.

На једној страни имамо обрукану државу (која је у последње три деценије, нажалост, огуглала) којој се смије читав регион и челнике који неће сносити одговорност за то, а на другој имамо озбиљно питање: какву поруку ђацима и студентима шаље Министар и Министарство просвјете?

Министар просвете је био (или је још увијек) предавач на Економском факултету, чија је улога, поред преношења знања, била и да научи студенте да није добро преписивати туђе научне радове. Мислим да им је сада дао одличан примјер за то.

Међутим, новонастала ситуација ће штетити највише ђацима, који су колатерална штета неспособности Министарства просвете и Завода за школство и који им шаљу поруку да је боље преписивати него учити.

Народна изрека каже да ,,на младима свијет остаје“, а на нашим младим генерацијама ће поред свијета остати и велики терет незнања, бахатости и неодговорности једног плагијаторског система образовања.