Да човјек откаже послушност и рођеним очима – данашњи Црногорац слабо личи на себе од јуче. Црногорац од ономад, то је већ готово непозната личност. Као да су се случајно срели на раскрсници, застали и попричали, а онда кренули куда су и пошли – дични предак и знаменити потомак. Први се вратио у фолклорну секцију локалног културно-умјетничког друштва, на етикету домаће ракије, а други је продужио онамо гдје хита сав свијет – правац у сјутра и у обећавајућу будућност.
Он, вечерас, на растанку, приређује парти. Позвао је и нас, али гдје? Наш путник станује у пространом стану, у самом центру града. Периферија је већ предио са друге стране мјесеца, црна рупа, авантура и далека екскурзија, прошлост… Село и родна кућа, то је излет на који породица невољно пристаје.
Забога, прича ли се по граду о његовом новом стану? О травњаку, камерама на улазу и базену у којем ријетко плива? О мезимцу, кућном љубимцу који не води пасји живот и не глође кости, већ у зубима кртину непрестано држи?
Савремени је Црногорац естета који не зна за осредњост и улагивање јефтиноћи. Повукли су га такмичарски гени: а што је комшија бољи од нас да једино он има талијанску керамику?! Имамо базен, хоћемо и џакузи! Тражимо кућну помоћницу… Старијој госпођи потребан физиотерапеут… Неопходан професор страних језика… И учитељ клавира… Новац, па шта?! Црногорац га троши немилице, као да је о шушкору ријеч. Боже здравља, биће пара!
Друго је доба. Вријеме је оптимизма и самопоуздања, вјере у себе и сигурности у успјех. Што смо се ово, самотни, загледали у висине? Оборимо поглед, паре су посијане по асвалту, бетону и паркету, треба се сагнути и заобићи ситниш.
Црногорац је већ гибак и еластичан у том послу, па има лимузину, џип и пословни простор, купио је стан у Будви, зида викендицу на Жабљаку. Одмарао би и негдје друго, али ко ће на Копакабани да га види? А ко о томе да прича? Хоће ли пријатељи вјеровати да је тамо потрошио толико новца?
Жељна га је жена, дозивају га дјеца, призивају га родитељи и родбина, али он се не одазива јер је на јавном мјесту, а тамо бити значи – значити и постојати.
Између радног стола и дома, одабрао је шанк престижног кафића и елитног ресторана. О, дотле је догурао, крка о државном трошку!
У кућном бифеу, виски води главну ријеч. Он има најновији мобилни телефон и тениски рекет, чамац и рибарску мрежу, вози скутер, учи да скија на води… Пашће и устаће, пашће и устаће, пашће и устаће… Успјеће! Упорни сналажљивко плива по сваком времену и уопште не страхује од потонућа.
Настоји да буде „ин“ и у „тренду“. За „учешће“ је неопходна и физичка спрема, па га сусрећемо на трим-стази, базену и у теретани, вјежба у новој народној ношњи – тренерци. Његова љепша половина запутила се на аеробик и јогу, у сауну, на масажу.
Он ће, након рекреације, поћи са друштвом у кафић, она ће продужити код фризера, а сусрешће се ујутру у брачном кревету. На јастуку ће закључити: виђају се све ређе, недостаје им заједничко вријеме, неопходно је да окрену нови лист, али ће, чим устану, кренути на старе стране.
(одломак из књиге Шћепана Вуковића „Весели лелекачи“)
