СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

ЧЕТНИЦИ-МУСЛИМАНИ: Дража је највише волио Фехима!

29461
Штаб Драже Михаиловића, у којем је било неколико муслимана, иза њега је Мустафа Мулалић

17Мало људи данас зна да је у Четничком покрету, у току Другог светског рата, био велики број муслимана, и да су имали представнике и у Централном националном комитету и у самом штабу Драже Михаиловића

 Пише: Љубиша Морачанин

Уочи Другог свјетског рата, једна струја југословенских муслимана нагињала је Хрватима и она ће потом подржати НДХ.  Друга струја, која је била мања, али не и малобројна, а коју је чинило образованије муслиманско становништво, добро је памтила своје српско поријекло и зато је 1941. године ступила у четничке редове. Други разлог је био што су комунисти били окренути против Бога.

Мустафа Мулалић из Дражиног Централног националног комитета, 7. марта 1944. писао је Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни: “Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама. Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић, у име Њ.В. Краља Петра Другог, жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и решење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамност.“

Мулалић је прије рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца. Комунисти су после осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вјере.

У самом окупиранм Београду, био је образован Муслимански центар, који је сарађивао са Равногорским покретом и посебним каналима одржавао везе са четничким јединицама у Босни и Херцеговини које су биле сачињене углавном од муслимана. Група је илегално издавала лист Исток, под уредништвом Мустафе Мулалића. Лист се штампао у Дражином главном штабу, заједно са два централна листа: „Равна гора“ и „Равногорска мисао“. Одласком Мустафе Мулалића на Равну гору, вођство Муслиманског центра преузео је Абдулах Кемура.

Чувени Коморански одред формиран је на терену између Бродарева, Бијелог Поља и Пријепоља, под командом капетана Хусеина Ровчанина; бројио је неколико стотина бораца, углавном муслимана. Заслуга је капетана Ровчанина и његовог одреда, што комунисти нијесу успјели да пређу Лим, иако су у току 1943-44. године покушавали неколико пута.

Хусеин Ровчанин

Када је војвода Павле Ђуришић побјегао из заробљеништва и састао се са својим борцима у Санџаку, а одатле наставио према Беранама и Колашину, капетан Хусеин Ровчанин је без икаквих ограничења ступио са својим снагама ступио под Ђуришићеву команду. Сам је тражио да његова јединица прва наступа и да она пробија фронт Пека Дапчевића који се био ушанчио на положајима код Мојковца. После вишечасовне дневно-ноћне борбе, прса у прса, капетан Хусеин Ровчанин разбио је комунистички фронт и у тој борби погинуо.

Чим је генерал Драгољуб Дража Михаиловић дигао устанак на Равној гори, муслимани у Босни и Херцеговини масовно су приступили акцији придруживања Дражиним снагама. У Херцеговини, у мјестима гдје је био претежно муслимански елемент, образоване су посебне четничке муслиманске јединице које су бројале на хиљаде бораца.

Смотра муслиманско-четничке јединице у Семберији 1. октобра 1944.

У штапској чети Јова Бабуловића, среског команданта у Коњицу, већина бораца су били муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона који је бројао више од 150 муслиманских бораца.

На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се преко 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, гдје је било по 80 војника муслиманске вероисповести.

На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница – Коњиц – Бијела.

Алија Коњхоџић

Почетком 1942. године, у Сарајеву је образован Муслимански четнички акциони комитет од 14 чланова, чији је секретар био Алија С. Коњхоџић, који је потом био командант  Невесињске бригаде. Учествовао је у нападу два батаљона муслимана-четника, 18. и 19. јануара 1943. године, на усташку тврђаву Бјелемиће (срез Коњиц). Након рата, тачније од 1954. до 1974. године, у Торонту (Канада), издавао је муслиманско-четнички лист „Споменица“.

Нема сумње да прво мјесто међу муслиманима четницима заузима Фехим Мусакадић. Њега је Дража Михаиловић волио као мало кога, био му је један од најближих сарадника. Мусакадић је био српски добровољац у Првом свјетском рату. Тада је одликован највећим ратним орденом, Карађорђевом звијездом са мачевима. Био је у Сарајеву, до почетка Другог свјетског рата, директор полиције. Одмах по избијању Другог светског рата ставио се на располагање Чичи, који га шаље у источну Босну у штаб војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон. Убили су га комунисти 1943. године, у околини Невесиња. Пред саму смрт, узвикнуо је: „Живио Краљ, живио Дража, доље Тито!“

Фехим Мусакадић (први с лијева)

На друго мјесто долази, свакако, познати судија Окружног суда у Мостару, Мујо Пашић. Иако су му усташе нудиле да буде предсједник суда, он је из њиховог затвора побјегао у четнике и прикључио се Дражи Маихаиловићу. Умро је јуначки и мученички у Јасеновцу.

Трећа личност, др Исмет Поповац, љекар из Коњица, долази у прве редове четника-муслимана. Био је командант Муслиманског четничког батаљона. Прије рата био је предсједник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Страдао је у Требињској шуми 1943. године, у четничкој униформи.

Истакнути муслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, поручник Енес Ченгић (заклан од усташа у Мостару), Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник “Гајретовог“ дома у Београду Мехмед Ћемаловић…