,,ТРЕЋЕЈАНУАРСКА НАГРАДА“

БЈЕЛОПОЉСКИ ЖИРИ: Шта ће знање, важно је имање!

3393

Новцем се, данас, очигледно може купити све, па чак и углед! Некад је главна девиза у систему вриједности била: „Знање је имање“, а данас: „Шта ће знање, важно је имање!“

Пише: Даница Кораћ

Ове године, за награду ,,3. јануар“ пристигло је десет номинација. За највеће општинско признање предложени су: проф. Нада Павићевић, мр Тадија Бошковић, др Бесим Кадић, проф. др Ђуро Ђуровић, сликар Милутин Обрадовић, новинар Мурат Ћоровић, медицинска радница Весна Раосављевић, траварка Рамиза Идризовић, ОШ ,,Ристо Ратковић“ и компанија ,,Adriatic properties“ из Будве. Жири је одлучио да награду додијели компанији ,,Adriatic properties“.

Компанија из Будве донирала је изградњу градског трга и дио улице „Слободе“ са 480 хиљада евра чиме је завриједила највеће општинско признање, образложио је одлуку жири. Замислите да су општине сјевера Црне Горе, прије десетак година, додијелиле општинска признања Рајку Куљачи, тадашњем градоначелнику Будве, који је у њих уложио скоро милион евра, а уједно ојадио Будву и завршио у затвору.

Општинска награда ,,3. јануар“, као облик јавног признања Општине, додјељује се сваке године за најбоља остварења, постигнуте резултате и допринос развоју Општине, на привредном, научном, просвјетном, здравственом, културном, спортском и другим областима друштвеног живота – појединцима, органима, организацијама и заједницама.

Грађани Бијелог Поља ,,навијали“ су да награду добије академски сликар Милутин Обрадовић који је кроз своје умјетничко стваралаштво допринио промоцији културе града у читавом свијету, проф. Нада Павићевић, врхунски педагог и интелектуалац, др Бесим Кадић, љекар хуманиста и предсједник општинског Црвеног крста, новинар Мурат Ћоровић који већ четири деценије одржава у животу бјелопољску медијску сцену.

Бијело Поље има (и имало је) још много грађана који нијесу (никад) чак ни номиновани за ову награду, а представљају лучу напретка града и његове најбоље промотере у свијету.

Нико не може да оспори чињеницу да градски трг сад изгледа љепше него раније и да је Бијело Поље добило, како рекоше, неки нови сјај. Међутим, нема сјаја града без духовности, културе, среће и задовољства грађана… То је исто као кад за неку дјевојку кажу да је лијепа, а глупа и празна. Али, такве данас најбоље пролазе, јер живимо у свијету материјализма и визуелно-површног доживљаја.

Новцем се, данас, очигледно може купити све, па чак и углед! Некад је главна девиза у систему вриједности била: „Знање је имање“, а данас: „Шта ће знање, важно је имање!“ У ствари, важан је трг!