ФЕЈСБУК ОБЈАВА

Без духовне дистанце!

2554

Овај текст започела бих рефреном пјесме ,,Пародија живота“: К’о ролна тоалет папира живот се одмотава…

Пише: Даница Кораћ

Листић по листић стигли смо до 2020. године гдје нас је сачекао вирус звани Корона о којем сви све знамо и не знамо ништа. С обзиром да нисам медицински, а ни стручњак теорија завјере, нећу писати о настанку и дјеловању вируса, ни ко га је коме подметнуо ни зашто, ни да ли је све ово игра, пропаганда или нешто још горе. Чињеница је да вирус постоји и да је свијет у хаосу.

Према грчкој митологији, хаос је почетак и извор свега на свијету. У почетку бјеше вјечни, безгранични, тамни Хаос (Хесиод). Хаос означава амбис и велику празнину али се из њега ствара савршенство.

Корона-хаос, засад, показао је велику празнину душа у људима који су опустошили маркете и апотеке и онемогућили друге да тргују нешто што им је стварно потребно. Људима који су направили залихе хране и друге оставили да, можда, гладују. Људима који не поштују препоруке надлежних и тиме угрожавају себе и друге. Људима који покушавају да профитирају у овој ситуацији подижући цијене хране или љекова. Људима који шире дезинформације и панику.

Са друге стране, Корона вирус, као и свака мука која снађе народ, разоткрио је и праве јунаке; медицинске раднике који стоје на првој линији одбране, добротворе и донаторе, волонтере који су спремни да помогну комшијама, старијим суграђанима, раднике у супермаркетима и апотекама, Ноћне вукове, власнике апотека и маркета који бесплатно дијеле средства за дезинфекцију и храну и све оне који помажу тако што остају кући и перу руке.

Можда ће физичка изолација тешко да нам падне али социјална дистанца сигурно неће. Одавно смо се дистанцирали једни од других. Дошло је вријеме да се зближимо, покажемо солидарност и бригу. Будимо на физичкој али не и духовној дистанци.

За Корону смо сви исти, без имена, вјере, нације, пола и сваког другог обиљежја. Нико није заштићен, сви смо ризична група, а преживјеће онај коме буде вијека и онај ко буде имао највише тоалет папира јер сваком се деси касније ил’ пре да нема више чиме да се обрише.