Небојша Бабовић је рођен првог априла 1976. (што му многи ни данас не вјерују) у Мостару, а у Беране је избјегао 1992. Завршио је економију, али најмање радио у струци. Вријеме проведено у Београду, у међународној студенстској организацији Ајсек сматра најдрагоцјенијим искуством у људском и професионалном смислу. Радио је у Беранама у Високом комесаријату Уједињених нација за избјеглице (УНХЦР), америчкој развојној НВО ЦХФ и Фондацији за развој сјевера (ФОРС Монтенегро) на пројектима локалног економског развоја. Пет година је провео у Подгорици, као интерни ревизор у МФИ Алтер Модус.
Половином 2010. основао је ФБ групу „Хоћемо луку Беране“ која је годинама на сатиричан начин указивала на све проблеме Берана, пробила медијски мрак и потпуно оголила тадашње учаурене владајуће структуре. Помагао је покрету Беранселаца за Васове воде и њихово право на здраву животну средину.
Почетком 2014. поново се вратио у Беране као слободни грађанин у оквиру коалиције Здраво Беране, која је срушила ненародни режим који је до тада управљао градом. Тада је и ушао активно у свијет црногорске политике. Од љетос је члан Демократа. Тренутно обавља послове Шефа бироа за односе са јавношћу у Општини Беране и предсједника Савјета Радио Берана.
За себе каже да је увијек у мањини, воли Партизан и најбоље се осјећа у Гучи.
Ваш животни мото?
–Срби уче на својим грешкама, а Енглези на Оксфорду.
Шта сматрате својим највећим успјехом?
-То што без обзира на све промјене које су се десиле у друштву имам непромјењен круг дугогодишњих блиских пријатеља.
Шта бисте промијенили код себе?
-Питање које ријетко ко себи поставља, јер се плаши одговора. Мислим да би требало више да се отворим према људима.
Кад сте били најсрећнији у животу?
-Изузећу дјетињство када смо сви били срећни јер нисмо имали појма ни о чему. Рецимо да су периоди највеће среће били они у којима сам био економски независан и имао наду у боље сутра за себе и друштво у коме обитавам. Најдужи такав период је био од краја 1999. до половине 2003.
Који таленат бисте вољели да посједујете?
-Кажу да успјех чини 1% талента и 99% труда. Тако да бих волио да сам више труда преусмјерио у бављење музиком.
Чега се највише плашите?
-Безнађа.
Шта Вас највише изнервира или наљути?
-Људска глупост и неправда.
Исток или Запад, и зашто?
-Глава ми је на Западу, а срце на Истоку. Мислим да је то одлична комбинација.
Због чега се највише кајете?
–Не кајем се. У том тренутку то је изгледало као добра идеја.
Чега се најчешће сјетите из дјетињства?
-Сјетим се дворишта у Мостару у улици Петра Драпшина. Живјели смо у згради, али је около било доста паркова, башти и зеленила. Стално смо се нечега играли: фудбал, жмурке, „мапе и мачевање“, „кељеви“ (нека врста карлинга на асфалту). Већ у моје вријеме су се и модификовале те игре, па смо се умјесто Партизана и Њемаца играли навијача Ливерпула и Јувентуса (Хејсел 1984). Радо се сјећам и одлазака на Вележов стадион. Било је то вријеме ренесансе мостарског фудбала и почетака навијачког покрета у Југославији.
Која историјска личност Вас посебно импресионира?
-Импресионаран сам људима који су у животу успјели од нуле, супротно свим шансама које су добили рођењем. То су рецимо сви они Динарци рођени по нашим гудурама, који су својим трудом стизали и до свјетских врхова, као што је Тесла или чак Пупин који је поникао у релативно богатијој Војводини. Кад боље размислим, ипак је то Нелсон Мендела који је својом упорношћу, храброшћу и личним интегритетом успио да сруши једну богату, јако наоружану силу каква је била расистичка ЈАР.
Три најљепша природна бисера у Црној Гори?
-Волим мјеста на којима има доста воде и на којима се oсјећам слободно. Прво такво мјесто је Велико Ђато, пећина у мом селу Петњику. Друго је Кањон Таре због комплетног доживљаја природе и могућности да се проведе вријеме. Треће је свако мјесто поред воде на коме може да се окупи друштво и несметано роштиља. Подручје Бјеласице и Јеловице је пуно таквих мини-рајева.
Три најзначајније личности из историје Црне Горе?
-Дивна Вековић, Васојевка која нас је ставила на културну мапу Европе, превела Ј.Ј. Змаја и Горски Вијенац на француски, била чланица Међународног Црвеног Крста, студирала на Сорбони, прва љекарка у Црној Гори. А живот је почела у Беранама на крају свијета. Фантастична биографија, са трагичним крајем коју само живот у овим крајевима може да приреди.
Други је такође Васојевић, игуман Мојсије Зечевић, Његошева десна рука, трн у оку великога Стамбола. Само захвуљујући њему су се створили услови за ослобађање ових крајева од Османске империје.
Трећи је Валтазар Богишић чији је Имовински закон коначно Црну Гору претворио из племенске заједнице у савремену државу.
Омиљени писци и књиге?
-Посебно волим фантастику, сатиру и писце који су увијек актуелни. Омиљене су ми Аутостоперски водич кроз галаксију (Даглас Адамс) и серијал Дисксвијет (Тери Прачет), јер су уџбеници доброг хумора.
Од наших писаца за ово брзо вријеме издвајам све од Радоја Домановића и Фаму о Бициклистима од Басаре.
Тренутно опет читам Ембахаде од Црњанског и просто не могу да повјерујем колико нам се историја понавља, а ништа не учимо из ње.
Омиљени филмови?
–Рецимо од страних – Петпарачке приче, Човјек на мјесцу (Џим Кери) и Пајтоново Житије Брајаново. Од домаћих – Лепа села лепо горе и Глуви барут.
Како су у последње вријеме серије много квалитетније од филмова, издвајам Одјељење за убиства, Жицу и Вратиће се роде. Морам да поменем и Божићни устанак, као најгротескнију и најопасију серију снимљену на овим просторима.
Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?
–Забрањено пушење је на првом мјесту (оно до 1991., наравно). Некако сам читав живот прегурао са њима и не бих издвојио ни једну пјесму. Жени нам се Вукота не рачунам у опус Пушења. У последње вријеме слушам само блуз и Групу ЈНА.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?
-Вечеру посматрам као нешто интимно, тако да бих позвао Њу.
Шта највише цијените код људи?
–Достојанство.
Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?
–Елона Маска јер помјера границе цивилизације, а да нисмо свјесни тога.
Најљепша жена на свијету?
–Ана.
Шта највише гледате на телевизији?
-Од ТВ програма гледам утакмице Партизана (ако није блокиран пренос). Од осталог програма највише политичке и историјске емисије.
Гдје бисте вољели да отпутујете?
–Највише бих волио да колима прокрстарим кроз САД. Да видим све оно о чему сам читао и што сам гледао на ТВ цијели живот. Од Њу Орлеанса до Бостона. Од Њујорка до Сан Франциска. Да се суочим са прошлошћу што би се сад рекло.
Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?
-Комплет значака ЈСД Партизан.
Шта мислите о друштвеним мрежама?
–Најбољи слуга и најгори господар. Друштвене мреже су нам дале прилику да се повежемо са цијелом планетом из дневне собе. Могућност коју нико никада у историји цивилизације није имао. Неописив алат, неограничена библиотека и оружје којег само диктатори треба да се плаше. Начин кориштења ипак бирамо сами, у складу са личним интересовањима. Ако неко жели да по читав дан качи селфије, нека буде тако.
Шта за Вас подразумијева савршен дан?
-Дан у коме ни једном нисам употребио смартфон.
Ваш хоби?
–Ако је хоби одвлачење пажње од реалности, онда је то читање о историји или играње стратегија на компјутеру. Ако је хоби у колекторском смислу, сакупљам заставе.
Питање које најчешће постављате себи?
-Јесам ли могао боље?
