„Пракса поштовања светаца, било живих или мртвих, спада у вјештичарење, вуду, чаробњаштво, врачање, магију, зазивање мртвих, контакт с мртвима, идолопоклонство – све оно што је зло у Божјим очима“, написала је на свом Фејсбук профилу Кристина из Осијека, цитирајући поруке из Старог и Новог завјета
Пише: Сања Рапаић
Херцег Нови, Дубровник, Задар, Сплит, Ријека – рута је то којом, ових дана, путује мртво тијело св. Леополда Мандића. Тијело католичког свеца, који је умро 1942., у Хрватској је први пут било изложено у мају прошле године у Загребу, а том га је приликом видјело око 200.000 људи. И док турнеја реликвија тијела Леополда Мандића, којег је папа Јован Павле Други 1983. прогласио свецем цијеле Католичке цркве, с једне стране изазива еуфорију међу десецима хиљада вјерника, ових је дана пажњу на друштвеним мрежама привукао статус младе католкиње, Кристине из Осијека, која читав спектакл сматра ‘морбидном турнејом мртваца’.
Ријеч је о, како тврди, „штовању трулог, мумифицираног корпуса (леша), премазаног свим мастима“.
„Чак и египатске мумије данас почивају у својим гробницама или музејима, но римокатоличке мумије се навлаче около како би се заразило и онечистило што више људи“, написала је Осјечанка у статусу који је одмах привукао велику пажњу и изазвао различите реакције. Свештеницима је поручила да би требали више читати и поучавати Библију, као опомену и упозорење на оно што се догађало свештеницима који су заводили народ. Осврнула се и на то што Библија каже о некроманији – зазивању душа мртвих.
„Сваки пута када се зазива неки мртвац, колико год био свет за свог живота, зазивају се сами демони. Тако Хрватска, преко својих слијепих вођа, још једном отвара своја врата демонима да пустоше ову земљу. Пракса штовања светаца, било живих или мртвих, спада у вјештичарење, вуду, чаробњаштво, врачање, магију, зазивање мртвих, контакт с мртвима, идолопоклонство – све оно што је пред Богом гадост, све оно што је зло у Божјим очима“, поручује Кристина.
На наше питање, је ли њен коментар наишао на разумијевање или пак на оштре критике, одговара – нисам добила нити једну неугодну поруку нити коментар, што ми је драго, јер то значи да су људи схватили моју поруку.
Коментар који је млада католкиња из Осијека написала на свом Фејсбук профилу, објављујемо у цјелости:
„Невјерници ових дана исмијавају кршћане. У Хрватску је још једном као почасни гост примљен давно преминули римокатолички светац Леополд Мандић. Мртвац обилази Хрватском не би ли га што више људи дотакло, утјецало му се и зазвало га. Но, права истина је да се ради о штовању трулог мумифицираног корпуса (леша) премазаног свим мастима да би изгледао као да је жив.
За очување мртвих тијела користе се посебне технике – мумифицирање и балзамирање. Поступак обично укључује одстрањивање лако разградљивих унутрашњих органа, а остатак тијела се конзервира како би га се што трајније очувало. Користе се хемикалије и ниске температуре које ће очувати мртве станице коже и органа.
Ради се о пракси која потиче из египатских божанстава са циљем што дужег очувања тијела од нераспадљивости, чиме се указује потреба за вјечним животом. Сврха је глорификација особе, давање почасти особи, краљу, фараону којег се поштовало за живота. Египћани су вјеровали да тако могу побиједити загробни живот и осигурати вјечно спасење, јер се ослобађају они елементи душе који ће преживјети смрт тијела. Пошто је поступак дуготрајан и скуп, није га могао приуштити сватко. Некад фараони, данас почасни римокатолички свеци.
Познато је да је римокатолицизам копирао многе праксе ритуалног поштовања од паганских религија, стога нас не треба чудити ни пракса мумифицирања „светаца“, за које се вјерује да имају приступ Богу те могу заговарати за остале јадне грешнике на овој земљи. Па чак и египатске мумије данас почивају у својим гробницама или музејима, но римокатоличке мумије се навлаче около како би се заразило и онечистило што више људи.
Јадни људи. Слијепи људи. Мртви људи. Мртви у својим гријесима. Мртви траже мртве. Зашто тражите Живога међу мртвима? Не може вас спасити мртвац, већ само живи, ускрсли Исус који једини заговара и посредује за грешнике на земљи.
Истина је да сваки пута када се зазива неки мртвац, колико год био свет током свог живота, заправо се зазивају сами демони. Тако да Хрватска преко својих слијепих вођа још једном отвара своја врата демонима да пустоше ову земљу. А Бог никоме не остаје ништа дужан; одувијек је кажњавао идолопоклонство. Што тко сије, то и жање.
Исус нам је рекао: „Пусти мртве нека покопају своје мртве! А ти иди и навјешћуј краљевство Божје!“ (Лука 9,60). Исус је мислио на духовне живуће мртваце. Мртваци нека се баве мртвима, а живи у Кристу нека навјешћују живот.
Но, ови данашњи живи мртваци не само да покапају своје мртве, већ их мумифицирају, балзамирају и штују њихове мртвачке кости.
Што Библија каже о некроманији – зазивању мртвих?
Некроманија се дефинира као призивање духова мртвих у сврху магичног откривања будућих догађаја. У Библији некроманија још укључује врачање, чаробњаштво и призивање мртвих, и сваки пута ју Бог строго забрањује и осуђује.
„Не обраћајте се зазивачима духова и не тражите погађаче, да се не бисте њима онечистили. Ја сам ГОСПОД, Бог ваш“ (Левитски законик 19,31).
Пракса штовања светаца, било живих или мртвих, спада у вјештичарење, вуду, чаробњаштво, врачање, магију, зазивање мртвих, контакт с мртвима, идолопоклонство – све оно што је пред Богом гадост, све оно што је зло у Божјим очима. И сватко тко то практицира неће остати некажњен. Бог нам је дао своју ријеч, а Бог не лаже. Тко љуби Бога, неће радити оно што га љути, неће изазивати Његов гњев.
Зашто имати посла с мртвима поред живога Бога?
Чашћење, клањање, штовање, слављење, зазивање, молитва… Можете називати ствари како год хоћете. Но, за правог свеца, живог у Кристу, оног којему је опроштено, који је очишћен Исусовом крвљу, сва слава припада само Богу.
Што ће ти, човјече, мртвац поред живог Исуса?“, написала је Кристина из Осијека.
