Лука Радоњић је рођен 1. маја 1984. године у Подгорици. Политички и еколошки активиста коме је ,,страст у основи свега“. Борац је за ,,златну“ слободу и заљубљеник у Аргентину. Код људи највише цијени осјећај слободе и храброст, а нервира га глупост и лицемјерје.
Ваш животни мото?
-Немам животни мото, нити вјерујем у тако нешто.
Шта сматрате својим највећим успјехом?
-Повратак Скадра Црној Гори. Пардон, то још увијек нисам реализовао, извињавам се на брзоплетости.
Шта бисте промијенили код себе?
-Ништа. Човјек без мана био би некомплетно биће, недовршена божја мисао, реченица која се саплела о зарез и пала у рупу вјечне досаде.
Кад сте били најсрећнији у животу?
-Срећа је неукротива и немјерљива, па је и покушај окупљања свих тренутака рођених из ње, на једном мјесту ради компарације, немогућа мисија. Поготово не кроз – сјећање на срећу.
Који таленат бисте вољели да посједујете?
-Не патим ни за једним, а дивим се сваком таленту, поготово цртању (ја све ликовне технике још увијек зовем цртањем). Као клинац, вјеровао сам да жене које умију да цртају долазе из бајки. Када сам одрастао, схватио сам да је то заиста тако.
Чега се највише плашите?
-Подигнуте заставице помоћног судије, која сигнализира поништен гол Боке Јуниорс, због офсајда. Такође и могућности да фудбалер Ливерпула неће реализовати чист „зицер“. Још ако се то и деси, наредна два минута имам утисак да су закони физике пали, да је срећа прогнана са планете, да су стигла последња времена. Ипак, једна узвишена мисао пружа ми утјеху у таквим ситуацијама као мирис хлеба имигранту, што би рекао Ремарк, и рађа наду у безнађу: „Је ли макар корнер?“
Шта Вас највише изнервира или наљути?
-Глупост и лицемјерје.
Исток или Запад, и зашто?
-Запад, због књижевности, музике и кинематографије, развоја и структуре политичких система, ирског зеленила, париских револуција и контрареволуција, холандског фудбала, шпанског фатализма, Лисабона. Запад, због чудесних боја неба током заласка Сунца. Исток, због философске садржајности: једноставности и комплексности, и духовне надмоћи над остатком свијета. Свакако, неугодно питање за некога ко између Истока и Запада бира Југ. Сјевер бих одабрао само у „Game of Тhrones“.
Због чега се највише кајете?
-Јесам ли у ,,Седмициној“ рубрици или црквеној исповједаоници?
Чега се најчешће сјетите из дјетињства?
-Ако некада напишем и објавим приче о томе, смјестићу у посвети: Посвећено питању рубрике „Лексикон“ портала „Седмица“, и послати. Фер?
Која историјска личност Вас посебно импресионира?
-Атињанин Фидипид, који је претрчао десетине километара од Маратона до Атине, да би донио глас о побједи Грка, након чега је издахнуо. Није мали број историјских личности које припадају одговору на питање. Ево неких: Милтијад, Леонида, Г. Ј. Цезар, Јуда Макавеј, Спартакус, султан Саладин, Милош Обилић, Јованка – Дјева од Орлеана, Галилео, Тесла, Дантон, Симон Боливар, Емилијано Запата, Ернесто Гевара де ла Серна, Кастро, Боби Фишер, Марадона,… такође и Душко Дугоушко, Патак Дача, Дизнијеве принцезе закључно са Снежаном и свих седам патуљака.
Три најљепша природна бисера у Црној Гори?
-Ријека Црнојевића. Кучка Корита. Жене.
Три најзначајније личности из историје Црне Горе?
-Најзначајније личности црногорске историје су ратници који су се вјековима неустрашиво борили за часни крст и златну слободу.
Омиљени писци и књиге?
-Сви и све које читам.
Омиљени филмови?
-El secreto de sus ojos, Relatos salvajes, Amores peros, Pan’s Labyrinth, La vita e bella, Fight Club, Heat, American Gangster, The Flowers of the War, Cold Mountain, Le fabuleux destin d’Amelie Poulain као и многи класици чији би списак био дужи од списка посланика у црногорском парламенту.
Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?
-Немам омиљене пјеваче, пјевачице и групе, а и више волим музику без текста, мелодије без ријечи, радило се мелодијама класичне музике, „филмске“ музике, етно музике са епским или другим мотивом, итд. Музика је највећи инспиратор ријечи али и најбољи одмор од њих.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?
-Била Клинтона и Тонија Блера, да их обојицу пљунем у лице због Милице Ракић.
Шта највише цијените код људи?
-Осјећај слободе, храброст у рату, политици и љубави, отпорност на духовну и материјалну корупцију, спремност на одрицање, вјеровање у идеју, луцидност у изразу, упућеност на љепоту. Као и доследност себи.
Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?
-Моја тетка Рада.
Најљепша жена на свијету?
-То је најтеже питање на свијету.
Шта највише гледате на телевизији?
-Политичке дебате, фудбал и хокеј на леду.
Која је Ваша најдража успомена?
-Доста их је из категорије најдражих. Испричаћу вам двије. На прву ме асоцирао назив рубрике „Лексикон“. У основној школи су лексиконе махом имале дјевојчица. Позајмио сам ту идеју. Истина, одабрао сам свеску великог формата са тврдим корицама маслинасто зелене боје, која је и естетски и свакако, била незграпна за моје руке и пригоднија за дневник неког официра стратега него за дјечији лексикон. Ипак, преписао сам гомилу питања из лексикона другарица и додао своја – за коју сте политичку партију, да ли вас родитељи воде на митинге, гледате ли дневник итд. Из ове перспективе ми је смијешна и симпатична та рана потреба да тражим од људи да се политички изјасне.
А друга, која је једна од мојих првих успомена у животу, смјештена је у Никшићу. Боравио сам, као и увијек, код ујчевине током љетњег распута. У току је било Свјетско првенство у фудбалу, 1990. године. Имао сам 6 година. На програму је био четврфинални меч између Југославије и Аргентине. Сви укућани, а било их је увијек много током распута, спремали су се за меч, сестре су правиле „заставе“ од папира, цртале и бојале југословенску заставу са петокраком, пјевале, све је било еуфорично. Ја сам био осумњичен да ћу навијати за Аргентину. Но, направио сам и ја, уз бабину помоћ неку папирну тробојкицу са мршавом петокраком. Комплетан меч, укључујући и продужетке, заставица је прећутала заједно са мном. А онда су стигли пенали. Ивковић је одбранио Марадонин шут. Устао сам и викнуо „Не!“. И тако је сумња прерасла у доказ. Но, Аргентина је прошла даље, а ја сам првом приликом јурнуо на телефон, еуфорично окрећао бројеве позивајући мог оца, такође навијача Југославије и заљубљеника у бразилски фудбал, да са њим подијелим радост. Можда сам издао Југославију али нисам издао себе.
Гдје бисте вољели да отпутујете?
-У Јужну Америку. Да слушам Јужноамериканке како псују на шпанском, и да пјевам на стадиону са јужноамеричким навијачима. Волио бих да отпутујем на крај свијета – у Чиле, да окренем леђа свијету и гледам у океан, само онако.
Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?
-Новчић од 1 еуро који је тренутно поред мене. Можда од њега направим милион.
Шта мислите о друштвеним мрежама?
-Све најбоље и све најгоре.
Шта за Вас подразумијева савршен дан?
-Постојање савршеног тренутка у њему, макар трајао десет секунди, колико ми је било потребно да одговорим на ово питање.
Ваш хоби?
-Замијените ово питање, питањем „Ваша највећа страст?“, и добићете суштину јер страст је у основи свега.
Питање које најчешће постављате себи?
-Питање које сам током дана најчешће поставио себи је ово питање које сте Ви поставили мени. И још увијек немам одговор.
