Пошто је опасност прошла, Мајка Божја је изашла из заклона и с пуно љубави рекла жалфији: ,,Од сада па до вјечности бићеш омиљено цвијеће човјека. Дајем ти снагу да лијечиш од сваке болести; спасавај људе од смрти као што си спасла мене“
Жалфија се у народу зове и кадуља, салвија, калопер, калавер и џигер-трава. Потиче из јужне Европе и код нас се гаји у башти. Висока је од 30 до 70 цм а љубичасти цвjетови јој расту из пршљенова стабљике. Наспрамни бjеличасти листови обрасли ситним густим длачицама имају сребрнаст одсјај и шире специфичну, помало опору арому. У башти, жалфију треба гајити на сунчаном, од вjетра заштићеном мjесту.
Друга врста, ливадска жалфија, расте на падинама, пашњацима и ливадама. Из далека се виде сјајни тамноплави до љубичасти цвјетови, који шире свој пријатан мирис етарских уља. Од ливадске жалфије употребљава се цвијет, углавном само за испирање грла, или за производњу сирћета. Гајена, односно баштенска жалфија је много љековитија од ливадске.
Као љековита биљка, жалфија је била много коришћена још код наших предака. Један стих из 1300. године гласи: ,,Зашто човјек мора да умре када у башти расте жалфија?“ Само име биљке говори о томе колико су је људи одвајкада цијенили као љековиту – на латинском њен назив долази од „салваре“ што значи лијечити, оздравити.
Колико је жалфија некада била слављена, можемо сазнати из једне старе лијепе књиге о љековитом биљу: ,,Кад је света Мајка Божја са малим Исусом морала да побјегне од Херода, молила је све цвијеће у пољу да јој помогне али ниједно јој није пружило заклон. Онда се обратила жалфији и, гле, ту је нашла уточиште. Под заштиту њених густих листова сакрила се, са малим дјететом, од Херодових чувара. Они су прошли, али је нису видјели. Пошто је опасност прошла, Мајка Божја је изашла из заклона и с пуно љубави рекла жалфији: Од сада па до вјечности бићеш омиљено цвијеће човјека. Дајем ти снагу да лијечиш од сваке болести; спасавај људе од смрти као што си спасла мене. Од тада, ова биљчица стално расте да би лијечила људе и помагала им“.
Када се чешће пије чај од жалфије, јача цио организам; њиме се штитимо од можданог удара, а његово дејство је веома повољно код одузетости. Уз лаванду, жалфија је једина љековита биљка која помаже код ноћног знојења; она лијечи болест која је узрок ноћном знојењу и својом снагом оживљавања отклања велику слабост која иде под руку са њим.
Многи љекари су признали да жалфија има добре особине, па је с великим успјехом користе у лијечењу грчева, обољења кичме и болести жлијезда, а и дрхтања удова. Када је ријеч о наведеним болестима, током дана треба пити двије шоље чаја, и то у гутљајима. Чај веома позитивно утиче и на болесну јетру, отклања надутост и све тегобе које су у вези са поремећеним радом јетре. Прочишћава крв, од слузи ослобађа дисајне органе и желудац, подстиче апетит и лијечи поремећај цријева и пролив, а изгњечен лист жалфије ставља се на мјесто уједа инсекта.
За спољну употребу, чај од жалфије се користи код свих упала крајника и грла, код гнојних жаришта зуба, упала ждријела и усне шупљине. Код многе дјеце и одраслих операција крајника била би излишна да су благовремено користили жалфију. Чај од жалфије помаже и код крварења из десни, климавих зуба, парадентозе и пликова на десни.
