НАЈЧУДЕСНИЈА СУПСТАНЦА

НОВАК ЂОКОВИЋ ЈЕ У ПРАВУ: Лијепо причај, вода те слуша!

4978

Тврдња Новака Ђоковића да вода може да се очисти путем молитве и да постане љековита, одавно је присутна у православном свијету, али и међу научнцима у Аустрији, Русији, Јапану…

Исцељујуће моћи воде познате су вјековима, а чудотворни извори најчешће се налазе поред манастира и светилишта. Ватикан признаје да на свијету постоји 65 таквих извора, које свакодневно посјећују милиони људи у нади да ће их магичне моћи воде довести до здравља.

Православна црква сматра да и обична вода благосиљањем постаје исцељујућа, а традиција освјештавања воде датира још из 2. вијека нове ере. Вода се користи приликом крштења, а православни свештеници светом водом освештавају куће вјерника пред крсну славу или велике хришћанске празнике.

Али, вода је љековита чак и када је сасвим обична. Њен звук чуда чини за психу. Истраживања показују да жубор воде, или тзв. „бијела бука“ благотворно дjелује на здравље, па не чуди што се акваријуми, кућне фонтане, па чак и машине које производе овакав звук, препоручују свима са слабијим живцима.

Данас не постоји ниједан козметички препарат који не наводи хидратацију као главни квалитет, а благотворност купања у топлој води и детоксикација у саунама и парним купатилима данас је малтене ствар опште културе и бриге о здрављу. Хидротерапија упражњавана је још у старој Грчкој и старом Риму гдје су постојале “судаторије”, собе које су се користиле као парна купатила. Од латинске реченице “solus par agua” (лијечење помоћу воде) потиче и ријеч СПА, данас синоним за бању у многим свјетским језицима.

Спиритуалисти сматрају да је вода огледало људске свијести, а како чини огроман проценат нашег организма, то како се према води понашамо, одређује и нашу судбину и животни пут. С обзиром на то да се човјеков мозак састоји чак од 90% воде, управо је вода та у којој се одвија највећи број хемијских процеса у организму, што је без конкуренције чини најздравијим напитком на свијету.

ВОДА „ВОЛИ“ МОЦАРТА

Чувени аустријски научник Виктор Шаубергер, 20-их година прошлог вијека, тврдио је да је вода жива, односно да се понаша као живо биће, да има свој животни вијек и судбину, и да, ако са њом неправилно поступамо, може да се „разболи“ и „наљути“. Тврдио је да своја стања може да пренесе и на остале живе организме који је окружују, па тако утиче на људе, животиње, биљке…

Његова истраживања потврдио је и јапански научник Масару Емото, који је испитивао како се вода „понаша“ када се изложи различитим спољним утицајима, као што су, на примјер, ријечи, музика, мисли, па чак и молитва. Узео је узорке воде из језера, ријека и извора, замрзавао их, излагао разним утицајима и проучавао испод микроскопа. Дошао је до запањујућих резултата.

Примијетио је да вода из природних извора, односно она која је чиста и непрерађена, која долази из „земљине утробе“, формира потпуно јединствене и врло правилне хексагоналне кристалне облике изузетне љепоте, који су под микроскопом изгледали као права уметничка дјела. Са друге стране, кристали из загађених вода, хемијски прерађених или третираних били су деформисани, неправилни и ружни.

Замолио је тада свештеника из локалног храма да очита молитву загађеној води који је замрзао и поново посматрао. Догодило се нешто чудесно – кристали су се после молитве исправљали, добијали лијепе и правилне облике, баш као и они из природне, чисте изворске воде.

Такође, вода јако воли класичну музику, а посебно „ужива“ у дјелима Баха и Моцарта, па кристали које вода формира буду перфектног облика, готово геометријски правилни. Али, зато, на примјер, после пјесме Елвиса Прислија „Heartbreak Hotel“, кристали се деформишу и изгледају као напукли. Вода много воли и њежне ријечи, па је била савршена када јој се говорило „хвала“, „изволи“, „волим те“, или јој се упутио било какав њежан гест или знак љубави.

ВОДА У ХОМЕОПАТИЈИ

Још једна невјероватна реакција воде примијећена је након што се у чашу дода само једна кап ароматичног уља било које биљке. Ледени кристали попримају облик цвијета биљке чије је уље додато.

Управо на томе се базира теорија да вода поприма љековита својства материја или биљака. Занимљиво је да, иако се безброј пута разриједи, кристали воде остају исти и љековити су баш као и приликом најјаче концентрације биљака. На томе се базира и хомеопатија, а хомеопате растварају супстанце све док оне постану невидљиве у води. Али, чак и када се то догоди, благотворна дејства разлаганих супстанци остају, што се објашњава способношћу воде да “памти”.

Међутим, хомеопате упозоравају да ће нам управо та особина „доћи главе“. Јер, вода памти и хемикалије и отрове које испуштамо у атмосферу, ријеке и мора, и без обзира на то колико је касније „гланцамо“, филтрирамо и третирамо, она ће нам све вратити.