трагом трача

МИЛИНКО И МАРГАРИТА: Највећа љубав у историји фудбала!

8387

Вјерна навијачица мадридског Атлетика, Маргарита Луенго,  пред сваки меч доноси букет са цвијећем (12 црвених и 12 бијелих каранфила) на мјесто са којег је Милинко Пантић изводио корнере. Ко помјери цвијеће, не пише му се добро… И тако 20 година на „Висенте Калдерону“, и сада на новом стадиону „Ванда Метрополитано“…

Пише: Милош Андрић

Атлетико Мадрид се на почетку ове сезоне преселио на нови стадион. Нема више чувеног „Винсенте Калдерона“. Постоји само његова  макета у музеју у којем је и биста Милинка Пантића (51). А једна жена наставила је, као и претходне двије деценије, да оставља букет цвећа код корнер заставице на југоистоку. У част српском играчу Пантићу, који је средином 90-тих година прошлог вијека харао шпанском Примером, али и Европом.

– То је традиција на свакој утакмици коју Атлетико игра код куће, па је тако и на новом стадиону „Ванда Метрополитано“ – каже Пантић за „Седмицу“. – Зове се Маргарита Луенго, упознали смо се у сезони када је клуб освојио једину дуплу круну у дугој историји. Воли ме као да сам јој син, а мени импонује да неко на тај начин даје на важности свему што сам учинио за Атлетико.

Навијачи Атлетика и даље са сјетом говоре о најчувенијој генерацији која је у сезони 1995/96, под вођством Радомира Антића, освојила дуплу круну. Кључни човјек тог тима је био српски везиста Милинко Пантић, чији су корнери и слободњаци били бар „пола титуле“. Какав је траг оставио човек, кога никада у домовини нису претјерано цијенили, говори прича о 65-годишњој навијачици Мадриђана, Маргарити Луенго. Опчињена тадашњим Пантићевим играма и понашањем, одлучила је да успостави традицију која никога не оставља равнодушним.

Маргарита Луенго поставља цвијеће на стадиону „Висенте Калдерон“, децембра 2012. године

Већ 20 година госпођа Луенго доноси букет од 24 каранфила (12 црвених и 12 бијелих, као клупске боје) које пред утакмицу оставља на ћошак из којег је Пантић изводио корнере. И поред болести и чак девет операција, Маргарита никада није дозволила да се традиција прекине.

Маргарита са супругом Дионијем важи за једног од најоданијих навијача Атлетику. Од историјског успеха свог клуба, када је у сезони 1995/96 освојена дупла круна, она редовно носи црвене и бијеле руже  у Пантићеву част. Цвијеће је увијек свјеже иако се „вози” сто километара, јер толико је њено мјесто Талавера де ла Реина удаљена од Мадрида. Ако се има у виду то да Атлетико одигра годишње близу 30 мечева код куће, може се рећи да је Маргарита до сада посветила више од 600 букета Пантићу, што значи преко 15.000 ружа.

Пантић прославља гол против Барселоне, у финалу Купа краља, 1996. године

Та љубав створена је, дакле, у незаборавној сезони 1995/96. После освојене дупле круне, у Лиги шампиона Атлетико је испао у четвртфиналу од Ајакса, после продужетака. Мало ко зна да је Милинко Пантић те сезоне био први стрелац Лиге шампиона, јер је једини погодио пет пута. Иза њега су остали: Аморусо, Дел Пјеро, Бокшић, Жардел, Вијери, Ридле, Рикен… Зато је добио и бисту за живота.

– То је доказ колико ме цене, а ја могу само да будем изузетно поносан и срећан. Трофеје су износили играчи који су их освајали, голман Молина и ја смо били задужен за „Куп краља“ из 1996. године – додаје Пантић, који је у финалу са Барселоном био стрелац у продужецима (102. минут). – На терену су били: Торес, Форлан, Коке, Солосабал, Салинас, Игуита, Ђукић, Ферара, Седорф, Роналдињо, Марез, Каниђа, Бобан, Најбет, Демикелис, Нолито… И мој идол Зико.

У звијезде га је „гурнуо” Антић, а поред њега до гроба ће бити захвалан и Хесусу Хилу (1933 – 2004), контраверзном дугогодишњем предсједнику Атлетика и градоначелнику Марбеље.

Милинко Пантић крај своје бисте

– Хил ме је волео као сина а ја њега као оца. Кад сам дао гол који нам је донео трофеј Купа, направио ми је бисту. Био сам против тога, али он је инсистирао. Једног дана позвао ме је, на моје велико изненађење, један познати шпански скулптор, и ускоро су направљене четири бисте, једну је Хил узео за себе, другу поклонио Антићу, трећа је у Атлетиковом музеју, а четврта код мене.

Три године је Милинко Пантић чинио чуда у дресу Атлетика, био главни носилац игре и стрелац. Срби посебно памте ту 1996. годину и дуплу круну, екипу је са клупе предводио Радомир Антић. Тадашњи газда, покојни Хесус Хил, помислио је да наш тренер жели да доведе рођака, јер су му Антић и Пантић звучали слично, исто. Убрзо су му, међутим, показали колико вриједе.

– Док не буде тренерског посла, коментатор сам мечева најјаче шпанске лиге на радију „Онда серо“. Није лако наћи екипу, сви хоће у тренере. И све знају, најбољи су. Треба се изборити за мало места под сунцем…

Милинко је и амбасадаор најјаче шпанске лиге.