Пише: Донко Ракочевић
Трезор сјемена од око милион и по биљака из цијелог свијета, налази се на острву Свалбард, Норвешка. Овај трезор је направљен како би у случају неке глобалне катастрофе могли да поново покренемо пољопривредну производњу и обновимо екосистем. Складиште је изграђено у планини, довољно високо да буде заштићено од било каквих већих природних катастрофа.
А негдје на крају земаљских путева и на почетку Небеског царства, у тишини која не бјежи од свијета, већ га преображава, лежи, тачније избија из мора, Света Гора – монашка република на Атосу. Она чува сјеме наше духовне хране – православље! Ако одемо по ђаволу, на Светој Гори чува се сјеме које ће омогућити да се поново на српским просторима засади – православна башта.
Увјерили смо се у то и ових дана. Часном Појасу Пресвете Богородице у Београду поклонило се скоро милион људи (916.825), и то углавном младих, који су у реду чекали и по десет сати. Чудесан одазив, чудесно стрпељење, чудесна радост у Храму Светог Саве. А управо је Свети Сава први донио сјеме православља са Свете Горе у српске земље. Он је са тог светог мјеста понио не само монашку ризу, већ и сјеме живе вјере који је посадио у тло српског народа. Из тог сјемена изникла је наша Црква, наша писменост и култура, наш идентитет.
„После овог догађаја, у Србији више ништа неће бити исто“, рекао је пре пар дана владика Јефрем, игуман Ватопета на Светој гори, одакле је у Београд дошла ова чудесна реликвија. „Може бити да је пепео заборава крио жар побожности, а чим је стигао Часни Појас, Пресвета Богородица померила је пепео и изнова запалила ватру побожности у срцима свих православних Срба.“
Србија је коначно показала своје право, хришћанско лице. Побуњени студенти, блокадери и други антихристи, очигледно су у великој мањини. Даће Бог да се и они дозову, и да Пресвета Богородица и њима подари мир и стрпљење, иако се они нису удостојили да се поклоне њеном Појасу.
Света Гора нема војске, нема зидине и тврђаве, ни оружја, али никада није покорена, иако је било више покушаја. Њена једина и права одбрана јесте сама Пресвета Богородица која је, према древном предању, Свету Гору узела као свој удео на земљи. Сада ће и Србија бити под њеним покровитељством!
Света Гора, дакле, није само географско мјесто, нити само историјски феномен, она је духовна башта у којој се већ више од хиљаду година узгаја, чува и предаје даље – сјеме православља. Тамо је и чувена Тројеручица, и то у српском манастиру Хиландар, чији се монаси свакодневно моле за здравље и мир српског народа.
У времену у коме све пролази, мења се и заборавља, Света Гора остаје стожер постојаности православља. Докле год њене келије обасјавају кандила, докле год се поју јектенија и узносе молитве за читав свијет, сјеме православља неће увенути. Цветаће и у Србији, и у Републици Српској, и у Црној Гори, упркос свим антихристима на овим просторима.
