Бујне облине гарантују опстанак врсте, метафора су бујног изобиља природе. И најљепша жена брзо оружни ако поред себе има мушкарца који је естетски аналфабета и не умије да види њену љепоту
Пише: Милош Андрић
Хиљадама година мушкарце привлачи, и чини им се лијепом, жена бујних облина, нарочито бујних груди, стражњице и дугих ногу. То је чини незамјењивим носиоцем врсте и гарантом њеног опстанка. Сваки нормалан мушкарац признаје да је жена ремек-дјело природе. Женски атрибути су естетска категорија и метафора су бујног изобиља природе.
Сваки припадник мушког пола није и мушкарац. Мушкост се стиче, изграђује и доказује. Жена увијек има осјећаја за мушкост, а она је у глави и хормонима, а не у бицепсима, трицепсима и другим месарским величинама.
Нажалост, код нас је дошло до колапса мушких вриједности као што су емотивност, мужевност, њежност. И најљепша жена брзо оружни ако поред себе има мушкарца који је естетски аналфабета и не умије да види њену љепоту, да јој се диви, да је употребљава као инспирацију, да је стално открива. Љепота је храм у који се улази сваки дан. То унапређује и мужевност и женственост.
Гдје нема љепоте, ту нема ни здравља, и обрнуто. Свеједно да ли је ријеч о физичком или менталном здрављу. Најприје, љепота чини све да грубости из свакодневног живота и његове ружне стране, буду лакше подношљиве. Лијепо релаксира, одмара, прибавља физичко и психичко задовољство и умањује трауме и стрес.
ЉЕПОТА ЈЕ БИТНА ЗА ЉУБАВ
Барем на први поглед, љепота је битна за љубав. Касније, објекат моје љубави и његова љепота зависи од моје снаге и способности да видим и доживим га лијепим. Ко умије лијепо да види, у љубави ће увијек носити сунце у рукама и њему ће вољена жена дјеловати, у најмању руку, као Милоска Венера. Онај ко носи шкакљиви фењер, њему ће убрзо и Хелена Тројанска дјеловати као вјештица на метли.
Заљубљивање припада оку, љубав припада души. За заљубљивање је потребно да видимо некога и тада почињемо да градимо слику о њему, заправо, надограђујемо га сопственим пројекцијама, учитавамо у њега своје жеље и снове. Љубав се рађа спорије, за њу је потребно некога упознати. Отуда је заљубљивање површно и односи се на површну љепоту која, додуше, није небитна, док је права љубав плод интегралне комуникације мушкарца и жене.
Заљубљивање је тјелесни фашизам; оно раздваја тијело од личности. Љубав је синтеза и сложена међуљудска комуникација која развија емоције, кроз конфликте их стабилизује, очвршћује, унапређује и отуда је она трајна и онтолошки битна емоција у личној историји.
ПСИХОЛОШКИ ПОЈАМ
Љубав може да унаприједи наш физички изглед и то се врло конкретно може доказати. Љепота није само појам естетике, већ је много више психолошки појам који има психолошки позитивне посљедице. Примјера ради, кад се неко не осјећа срећно и задовољно, неће остати дуго лијеп, па макар изгледао као Аполон или као Ботичелијева Венeра.
Нема лифтинга и хирургије која ће да нам зетегне подочњаке, подигне груди и томе слично, ако поред себе имамо партнера који стално ради на нашем опадању или, како се народски каже, отромбољавању.
Емпиријска истраживања су показала да су људи мање агресивни према лијепим стварима, заиста из естетских разлога, а не само зато што су оне и скупе. Љепота је конкретан блокатор агресивности, па чак и суицида.
Када је спартански краљ Менелај, после крвавог десетогодишњег рата, хтио да убије своју жену, прелијепу Јелену Тројанску, она се, као и све паметне жене, док је њен муж вадио мач из корица, једноставно обнажила. Краљ је видјећи своју жену голу, одустао од своје деструктивне намјере, и повео је у кревет.
Љепота је у нама, нашим изграђеним капацитетима за лијепо. Пут у рај је у нама. Ко умије рајски да гледа, он раствара пакао. И свој и туђи.
