„СОЦИЈАЛНА ИНТЕЛЕГЕНЦИЈА“, Данијел Големан

Избјегавајте негативце!

1821

Аутор култне књиге „Емоционална интелигенција“, Данијел Големан, објавио је и књигу „Социјална интелегенција“, у којој се бави међуљудским односима, њиховим импликацијама и особеностима, те нас поучава како да из интеракције са људима изађемо позитивнији

Припремила: Ана Илић

Свака интеракција са људима има емоционални подтекст. Тиме се објашњавају ситуације када, на примјер, у нама неко изазове мучне емоције тако што сручи на нас отровна осјећања – када прасне од бијеса, пријети, презире. Тада та особа у нама активира снажне неуролошке последице – ми “закачињемо” лош осјећај које ће тињати у нама још доста дуго.

Нарочито увече када сумирамо утиске дана и кажемо како је дан био “добар” или “лош”, тиме, у ствари, правимо нето биланс размијењених осјећања која су се наталожила у нама. Зато је веома битно са каквом врстом људи ступамо у контакт, јер сваки наш сусрет са људима покреће моћни механизам којим се осјећања једне особе преносе на другу.

Како су преносни механизми расположења изненађујуће велики, треба имати на уму да су чак заразне и емоције на екрану, зато што мозак реагује на имагинарне сценарије на исти начин као и на стварне, па то има биолошке последице.

Шта ствара добар однос међу људима?

Неколико елемената, како каже аутор – узајамна пажња, заједничко позитивно осјећање и добра невербална комуникација. А да људски мозак највише воли срећна лица – показује чињеница да је смијех најкраћа веза између два мозга, “незаустављива зараза која смјеста гради социјалну повезаност.”

А шта је заправо социјална интелигенција?

Према аутору, то је социјална свјесност за туђа унутрашња стања, разумијевање осјећања и сложених социјалних ситуација. Она обухвата прималну емпатију, “подешавање” на неку особу, као и знање како дејствује друштвени свијет. Социјална спретност обухвата глатку интеракцију на невербалном нивоу, успјешно представљање себе, као и бригу о потребама других.

Оно што читаоцу делује обећавајуће је идеја коју Големан објашњава – да наши гени нису наша судбина, јер је „људски мозак обликован тако да се мијења реагујући на нагомилано искуство”.
У периоду сазревања, све главне фигуре у дететовом животу – родитељи, браћа и сестре, деде и бабе, наставници и пријатељи – могу постати активне састојнице у расту мозга тако што стварају социјалну и емоционалну мешавину која подстиче развој неурона.

И још нешто мало из књиге – психолози су показали да партнери имају активну улогу у регулацији физиологије друге особе кад су с њом емоционално међузависни и овакво биолошко уношење подразумијева и посебну моћ утицања на тијело, било на добар или лош начин. У подстицајним односима, партнери помажу један другоме да се изборе са сопственим непријатним осјећањима. Или обрнуто.

О осталим међуљудским односима, њиховим импликацијама и особеностима, као и мрачној страни социјалне интелигенције, сазнаћете уколико прочитате ову студију истраживања из домена биологије и неуронауке.