Скидање прашине

ПРВА ЋИРИЛИЧНА КЊИГА: Цетиње имало штампарију прије Оксфорда!

4375

Најстарија српска књига „Октоих првогласник“, штампана је на Цетињу 4. јануара 1494. године. Лист „Оногошт“ у броју 27. из 1899. године доноси писмо из Загреба, гдје тадашњи премијер Велике Британије, Вилијам Гледстон, износи мишљење да су Срби имали штампарију прије Оксфорда и других сличних научних центара у Европи

 Пише: Љубиша Морачанин

„Октоих првогласник“ је најстарија је српска штампана књига, која је објављена 4. јануара 1494. године у Штампарији Црнојевића на Цетињу. Ријеч је о књизи димензија 254 x 186 mm и обима 269 листова (538 страна). Штампан је на папиру у двије боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П.

Штампање и украшавање „Октоиха првогласника“ извело је седам монаха под будним оком јеромонаха Макарија у Ободској штампарији. Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свијету. „Октоих“ је штампан у неколико хиљада примјерака, од чега је до данас сачувано 105.

Прва јужнословенска штампарија са ћириличним словима, која је радила последње деценије 15. вијека у Црној Гори, одиграла је велику улогу у ширењу просвете и православља на Балкану. У току вјекова, књиге штампане у штампарији Црнојевића на Ободу, биле су зубља матерњег језика и православља у земљама које су стењале под јармом туђина.

У Цетињском манастиру, а може бити и у самом дворцу Ивана Црнојевића на Ободу, основан је скрипториј. Рукописне радионице постојале су и у манастирима на Скадарском језеру. Могуће је на тај начин говорити о просветитељској делатности Ивана Црнојевића. Није искључено да се управо код њега родила идеја о оснивању штампарије на ћириличком словима. Неки историчари тврде да је Иван упутио у Венецију калуђера Макарија гдје је он у току неколико година стекао потребна знања за оснивање штампарије.

Ђурђе Црнојевић, који је постао господар Зете после Иванове смрти, реализовао је очеву идеју и утемељио у Црној Гори прву ћириличку штампарију на словенском југу.

Основни мотив за оснивање штампарије изложио је у предговору и поговору прве штампане књиге – „ОКТОИХ ПРВОГЛАСНИК“ 1494. године, а то је „пљачка и уништење црквених књига од стране Турака“. Словенска књига постала је моћно оружје у борби за очување националне битности и матерњег језика, усвојеног с мајчиним млијеком.

Ђурђе је био човјек који је волио књигу. Он је написао предговоре и поговоре књига које су изашле из штампарије. Био је аутор „Пасхалије“ у „Псалтиру с посљедовањем“ која је угледала свјетлост дана 22. септембра 1495. године. Да би се саставила „Пасхалија“ потребно је прилично велико знање у области средовјековне астрономије и математике.

Осим „Октоиха првогласника“ и „Псалтира с посљедовањем“, штампарија Црнојевића издала је и „Октоих Петогласник“ и „Молитвеник“. По каснијој рукописној копији, познато је „Четворојеванђеље“, штампано у истој штампарији.

Издања штампарије Црнојевића коришћена су активно у педагошке сврхе, али је главна њихова намјена била – литургиjска пракса. И много година после изласка ових књига из штампе, њих су поклањали црквама и манастирима. О овоме говоре многобројни записи и биљешке власника на сачуваним примјерцима.