Пише: др Смајо Шаботић
Уз Мојсијев Стари завјет, Исусов Нови завјет и Мухамедов Куран, ја бих сврстао и Његошев Горски вијенац. Очима се гледа, а мозгом се види. Горски вијенац је поред филозофске, моралне и етичке величине, и најљепша ода слободи.
Његош је и у области психолошке типологије личности, дефиниције стреса, психосоцијалних фактора ризика – далеко испред свог времена. Стрес је дефинисао 100 година прије Ханса Сејлија, а дао је и први опис ангине пекторис у читавом нашем словенском народу (а у читавом свијету први послије Сократа).
Треба да се поносимо Његошем и Горским вијенцом и њиме обогатимо и европски дух, а не да га забрањујемо у страху да не засмета стварању новог црногорског идентитета.
