За мене је љубав између пријатеља једна од најснажнијих и најчистијих љубави. Имати искреног пријатеља, је у ово наше вријеме толика ријеткост, да ћемо лакше наћи дијамант него особу која ће бити глас наше савјести и наше огледало, утјешитељ и разобличитељ. Можда се недостатак правих пријатељстава данас крије у чињеници да смо превише окренути себи и не желимо да праштамо другом и да се за њега жртвујемо. Јер право пријатељство тражи жртву, а жртва је највећи израз љубави.
Пише: Данијела Калезић
Прича Хосеинијевог бисера, ,,Ловац на змајеве“ прати два дјечака, Амира и Хасана који су, упркос разликама у вјери и нацији, најбољи пријатељи. Омиљена игра им је пуштање змајева. Хасан је у томе најбољи, а осим тога, он је великодушан и храбар дјечак, у свему спретнији од Амира, што код овог изазива прикривену завист.
На дан великог турнира у пуштању змајева догађа се најболнији дио приче. Трчећи за змајем, Хасан бива опкољен и брутално силован од стране локалних силеџија, док је Амир шћућурен у близини, немоћан или невољан да помогне свом оданом пријатељу.
Сјећам се да сам лила сузе на овом мјесту приче. Немајући оправдања за Амиров поступак, нисам га осуђивала, јер сам знала да су његове слабости исте оне слабости које сви ми мање-више имамо. С друге стране сам се дивила Хасану, његовој оданости и пожртвовању. Иако је знао да га је Амир видио и није учинио ништа да му помогне, Хасан се правио као да се ништа није десило и чак му је уступио свог побједничког змаја. Али, то је догађај који је раздвојио њихове душе, а почетак рата у Авганистану раздвојио их је и физички.
Прошло је много година. Амир је одрастао човјек који живи у Америци са својом женом Сорајом. Њихов живот је лажни сјај, јер иако имају све, немају дјеце, а Амира прогања догађај из дјетињства и савјест му не да мира. Када му стигне позив од умирућег Хасановог оца, праћен загонетном поруком: “Никад није прекасно да се поново буде добар”, Амир прихвата да се суочи са прошлошћу и враћа се у Кабул.
Хасанов отац му саопштава да је Хасан убијен у рату и тражи од њега да избави из сиротишта његовог сина. Погођен смрћу свог пријатеља, Амир у маленом Сохрабу види прилику за искупљење, али га не затиче у сиротишту и ту почиње његова борба да га пронађе.
Проналази га као таоца човјека који воли да општи са дјечацима и видјевши да му се прошлост понавља како би добио прилику да исправи грешку из дјетињства, Амир показује снагу и храброст коју до тада није имао и спасава Сохраба.
Али, борби ту није крај јер Амир жели да га усвоји и поведе са собом у Америку, а закони Авганистана чине усвајање готово немогућим. Међутим, добра намјера, нада и вјера увијек пронађу пут па ипак успијева да га усвоји и одведе са собом.
Амир добија толико жељеног сина и смирује своју савјест, јер иако његовог пријатеља нема, ту је његов мали дио, његова слика и прилика. Прича се завршава тако што Амир учи Сохраба да пушта змајеве, баш као што су некада он и Хасан радили у дјетињству.
Најтоплије препоруке за књигу чија се прича заувијек урезује у памћење изазивајући најљепша осјећања… Никад нећу заборавити „Ловца на змајеве“ и снажну поуку коју ова неодољива књига носи. Поуку о пријатељству, издаји, покајању и искупљењу.
